Legendarni pevač Marinko Rokvić preminuo je 6. novembra u Beogradu, u 68. godini. Nažalost, nije uspeo da se izbori s opakom bolešću, a poslednjih meseci se borio i sa bakterijom koja mu je napala organizam nakon preležanog korona virusa.
Žal za odlaskom velikog pevača iskazao je i Radiša Urošević, koji je bio Marinkov veliki prijatelj, a pre nekoliko dana su se i dopisivali.
"Od kada se saznalo, oko dva meseca, da ima rak pankreasa, čuli smo se skoro svakodnevno. U poslednje vreme razmenjivali smo poruke. Pre nekoliko dana pitao sam ga kako je. Odgovorio mi je: 'Ide na bolje, biće sve ok'. Dobro se držao", skrhan bolom rekao je Radiša Urošević, legenda srpske muzike i veliki prijatelj Marinka Rokvića.
"Kako si, čujem da te napao neki virus? Daće Bog, biće sve to dobro. Veliki pozdrav i da što pre ozdraviš! Pozdravi familiju", napisao je Radiša Marinku, a on mu je odgovorio:
"Jeste, već dva meseca me zaje*ava, ali ide na bolje, biće sve ok. Ljubi te brat, hvala ti, pozdravi porodicu", odgovorio je Rokvić pre nekoliko dana.
Prema rečima Radiše Uroševića, srpska muzika je mnogo izgubila odlaskom vanserijskog pevača i legende.
"Ne znam više šta je ovo. Izgubili smo mnogo velikih ljudi, pevača, muzičara u ovoj godini. Biće crnim slovima upisana u istoriju srpske narodne muzike", izjavio je Urošević, koji se prisetio kako su se on i Rokvić upoznali i postali veliki prijatelji.
"Pre tačno 40 godina snimao sam već u 'Studiju 5' RTS. Njega je doveo Dobrivoje Ivanković Doca, veliki kompozitor i tekstopisac. Doca je napisao i komponovao pesme 'Snegovi beli opet veju' i 'Možda smo se sreli, al' poznali nismo' i mnoge druge koje je Marinko maestralno otpevao", ispričao je.
Od tada datira njihovo prijateljstvo. Išli su na svetkovine kod zajedničkih prijatelja i na bezbroj turneja. Imali su i svoj mali ritual posle koncerta kada bi otišli sa prijateljima u kafanu.
"Marinko je svirao harmoniku i redovno bismo zapevali i svirali posle koncerta. Ali i smišljali šaljive tekstove na račun kolega i tako su nastajale pesme koje su interno uvesaljavale i nasmejale naš esnaf."
Nastupali su i na mnogo festivala zajedno, ali posebna uspomena ostaće sa snimanja emisije '60 najlepših pesama' na RTS.
"Tada je on pevao jednu strofu 'Stani, stani, Ibar vodo', a jednu ja. Pratio nas je Veliki orkestar RTS pod vođstvom Nebojše Pavkovića koji je maestralno odsvirao na harmonici. Bio je to moj i Marinikov poslednji zajednički nastup", prisetio se pevač.
Marinko Rokvić rođen je 27. januara 1954. godine u Bosanskom Petrovcu.
Prvu ploču snimio je 1974. godine, a osim pevanja voleo je i fudbal. Muzičku karijeru je započeo 1974. Godine 1977. imao je zapažen nastup na festivalu Ilidža, na kojem je pevao pesmu kompozitora Budimira Buce Jovanovića "Momak veseljak".
Sledeći veliki hit bila je pesma "Da volim drugu ne mogu", koja je prodata u tiražu od 600.000 primeraka.
Snimio je dvadeset jedan studijski album i nekoliko singl-ploča, kao i veliki broj hitova: Skitnica, Svađalice moja mala, Potražiću oči zelenije, Zanela me svetla velikog grada, Polomio vetar grane, Da volim drugu ne mogu, Jedina moja, Ti za ljubav nisi rođena, Ljubav stara srce para, Tri u jednoj...
Poslednje fotografije Marinka Rokvića:
(MONDO/Ucentar.rs)