Još jedna legenda narodne muzike, Marinko Rokvić, preminuo je 6. novembra u 68. godini, posle kraće borbe s opakom bolešću. Svojevremeno je govorio koliko se divio Tomi Zdravkoviću, koji mu je pomogao na samom početku karijere.
Na Instagram stranici posvećenoj Tomi Zdravkoviću objavljena je fotografija na kojoj su Toma, Marinko Rokvić i Ljubiša Stojanović Luis. Kako je objavljeno, Marinko je Tomu upoznao davne 1974. godine i od tada mu se neizmerno divio i za njega imao samo reči hvale.
Na stranici je objavljen jedan Marinkov intervju u kojem je govorio o poznanstvu s Tomom, njegovom liku i delu.
"Ja sam bio početnik kada smo se upoznali. To je bilo negde 1974. godine, kada su sve kafane i restorani u Beogradu radili do ponoći, osim 'Gradskog podruma', koji je radio od ponoći do zore. I onda sam ja sa mojim muzičarima, kad završimo nastup, u dvanaest sati odlazio u 'Gradski podrum', onim danima kad je Toma tamo pevao, da ga slušam i učim", pričao je jednom Marinko, a ispisano je na pomenutoj stranici uz fotografiju.
"Bio je drugačiji od svih pevača u to vreme. Ja sam, kao klinac, obožavao neke pevače koji su imali mnogo jače glasovne mogućnosti od njega, ali sam vremenom shvatio da je on poseban, jer je uspeo da svoje pevanje prilagodi svojim pesmama. On je pevao intonacijski čisto do perfekcije i imao je to visoko 'ce' koje je bilo jedinstveno, tako da su svi drugi, koji su kasnije pokušavali da pevaju na takav način, bili smešni."
"Toma je u meni video talenat i dao mi mnogo saveta koji su mi puno pomogli. Tada sam imao neke uzore, a on mi je stalno govorio: 'Samo beži od njih. Moraš biti svoj, ne smeš nikog da imitiraš niti da padaš pod bilo čiji uticaj'. Posle smo zajedno nastupali u Budvi, na Sajmu, družili se i zaista sam mnogo od njega naučio, i o životu i o profesiji. Čitao sam ranije, dok ga nisam poznavao, kako se borio u životu, kako je stvarao, kako je krčio svoj put. On potiče iz siromašne porodice i sve to je verovatno ostavilo dubok trag u njegovoj duši, jer onako setne pesme kao što su 'Šta će mi život bez tebe, draga' i 'Dotak'o sam dno života' samo napaćena duša, puna gorčine, može da napravi. Mislim da su ta prošlost i težak put do vrha bili izvor Tomine tuge. Ali ta tuga je bila njegova unutarnja stvar, ona je za sve nas bila nedodirljiva, jer je svima oko sebe poklanjao radost i toplinu. Sve drugo je čuvao za sebe. Ali ono u šta sam siguran je to da ga je svaka njegova pesma, napisana posle nekih padova, vinula ka vrhu za tren oka."
"Ljudi kao što je Toma rađaju se jednom u sto godina. On je bio jedna plemenita duša, jedinstven i neponovljiv", zaključio je tada Marinko Rokvić o Tomi.
Marinko Rokvić napustio nas je posle borbe s rakom pankreasa, a poslednjih meseci borio se i s bakterijom koja mu je napala organizam nakon preležanog korona virusa.
Rođen je 27. januara 1954. godine u Bosanskom Petrovcu.
Prvu ploču snimio je 1974. godine, a osim pevanja voleo je i fudbal. Muzičku karijeru je započeo 1974. Godine 1977. imao je zapažen nastup na festivalu Ilidža, na kojem je pevao pesmu kompozitora Budimira Buce Jovanovića "Momak veseljak". Sledeći veliki hit bila je pesma "Da volim drugu ne mogu", koja je prodata u tiražu od 600.000 primeraka.
Snimio je dvadeset jedan studijski album i nekoliko singl-ploča, kao i veliki broj hitova: "Skitnica", "Svađalice moja mala", "Potražiću oči zelenije", "Zanela me svetla velikog grada", "Polomio vetar grane", "Da volim drugu ne mogu", "Jedina moja", "Ti za ljubav nisi rođena", "Ljubav stara srce para", "Tri u jednoj"...
Poslednji snimak Marinka Rokvića: