Sandra Rešić sedela je uplakana u dvorištu rijalitija, a kada joj je prišla MC Aleks, otvorila je dušu i podelila svoju tešku životnu priču.
“Ja se ne radujem kad mi se nešto lepo desi, jer vrlo dobro znam da će brzo suze da me spucaju”, rekla je Sandra.
“Da li je moguće da sreća tako kratko traje, a tuga dugo”, upitala ju je Aleks.
Ovo pitanje bio je trenutak gde je Rešićeva rešila da se oslobodi i iznese neke detalje iz svog života.
“Samo neka sekiracija, ceo život. Ovo sa Dejanom sam proživela kao da se desilo meni i Cici. Nasekirala sam se za dva života, jer iskreno nikad toliko vremenski nisam provela sa nekim koga nešto toliko boli. Bio je u bolovima, ali i ti jauci kroz kuću...To je bilo jezivo i mislim da je imala neko minijaturno, pa nije olakšanje, nego samo da ga više ništa ne boli. Posle ćaleta mog, to je druga tragedija koja mi se desila. Opet sam bila ja ta koja se nije rasplakala. Sve vreme razmišljam sad, ceo život se sekiram, prvo za stan i to, kao nešto osnovno. Kad sam posle stasala i krenula na faks, imaš nešto svoje, krenula sam da uspevam u nečemu svome. Druga godina sam bila, ćale mi je umro. Nismo mi živeli od njega, pogotovo što je on tih poslednjih dana nije ni imao i uvek je nekako bežao kod nas, jer smo mi bili retki u njegovom životu. Dođe kod nas kad ga svi razočaraju, kad mu svi sve uzmu, on spakuje 2 trenerke, 10 pari gaća, 10 knjiga i dođe kod nas. Onda, taman što sam počela da uspevam, umre on, moja keva izgubi posao. Ja nisam tad imala gde, nisam mogla da čekam neke bolje dane da bi to što sam zamislila da se ostvari, nije moglo da se čeka, nije se imalo. Krenula sam da konobarišem negde, mislim budi Bog sa nama. Za sve to vreme se mi selimo, godinu dana, dve godine i opet kad sam krenula to takmičenje, imala sam neki cilj. Kad sam počela da pevam, mislim biti pevač u Beogradu je jako zaje**no, nije lako izboriti se da postaneš radni pevač. Nisam imala ni mikrofon, nisam znala pesme, ali idem da radim za 10 evra, a toliko mi košta iznajmljivanje mikrofona. Radim tako i nadam se bakšišu, da bi imali da preživimo, ali se opet vratim u minus, u minusu sam. Nemam onu kartu i molim Boga da do te kafane gde sam radila. Ja sam se tako za dve godine izborila da budem jedna od tri radna pevača u Beogradu, ali sam se borila kao konj. Nisam jela, ni spavala. Počela sam da radim sa bendom i dve godine sam radila sa njima”, ispričala je Sandra.
Ona je zatim dodala još kroz kakve teške situacije je prolazila, da je spavala gde god stigne ali da se izborila za svoje mesto.
“Nisam znala gde se budim i gde spavam. Uporedo sam radila i beogradske svirke. Kad imaju svirku u klubu, ja sam tu po Beogradu i radim svirke. U jednom momentu nisam više znala i nisam više imala, ma mozak mi je otišao u kur*c. Rešila sam da dam otkaz, nije više bilo glasa, noge štikle, pa onda slupam taj auto. Ne znam ni čija je to krivica, ali nisam spavala, radili smo svadbu do ujutru. Cica mi rekla da zaspim bilo gde, neki motel nešto, a ja srećna da što pre donesem majci pare i slupam ceo auto, smrskam. Tad sam im dala otkaz i onda je čovek koji je bio usko povezan sa njima, izađe iz zatvora i ja shvatim da sve to što su oni od mene odvajali, nije trebalo uopšte da se odvaja. Ne samo što ne treba, nego se po jedno soma evra tako sklanjalo, a da ja ni ne znam. On je mene ojadio za jedno 10 soma evra. Nema veze, preživim ja i to, pa sam se tada i stabilizovala tada. Cica i ja smo se tada trgli, pa sam se spremila za to takmičenje. Spremala sam se dva meseca za taj nastup i tri dana pred nastup, umre mi Siki. Uopšte se ne sećam kako sam izašla. Nisam čak ni uspela da gledam taj nastup, radila sam 18. rođendan neki. Sve pre toga kao medijski linč. Ja sam kopile, majka mi kur*a, otac mi ostavio u amanet da uđem u finale, ma pakao. Ne znam kako sam izgurala tu godinu, tj. kroz maglu se sećam, e onda kreće borba u firmi gde sam potpisala ugovor. Dokaži se, pokaži se, budi među prvih pet, jeb*m li ti sunce. Taman kad sam postigla neku cenu, samo čuvaš neke pare, sve je bilo presipanje iz šupljeg u prazno. Ne mogu da očekujem da vredim toliko, a da mi pesme i spot budu trećerazredni. Bila mi je želja da konačno stignem u taj Berlin, da počnem da pevam na tim romskim svadbvama. Ja tu muziku volim. Samo što mi se to ostvarilo, evo je korona. Ja imam svest da neko živi gore od mene i da neko nema ni taj tračak sreće, ali ceo život tako iz župljeg u prazno. Uzmi tamo, da bi dao ovamo. Kad mi je stigao poziv ovde za ovo, ja nisam ni mislila da mogu ovo ovde. Mnogima sam rekla svaka ti čast, jer sam mislila da neću moći ovo. Kad mi je stigao poziv, sela sam i pomislila, toliko smo se namučile u životu, isto me sve hvata. Da li ja naje**la sa štiklama i putovanjima, nespavanjima i ostalo, pa sam onda pomislila da li ja mogu ovde deset meseci. Pomislila sam, jeba*u ti Sandra mamu, možeš ti ovo”, rekla je Sandra.
Aleks je zatim odlučila da joj pruži podršku i pokaže da je potpuno razume.
“Znaš zašto si ovde, zato nemoj da plačeš tako za neke gluposti. Proživela si sve i svašta, ako nisi postala kur***ina do 34, što bi sada”, dodala je Mc Aleks.
“Ne pričam ti ja o tome, kažem da kad sam ulazila, znala sam da se neću baviti time ovde. Znala sam da ću ja tako da komentarišem i da ću morati tako da cirkulišem. Mogla sam da se ugasim i da samo ležim po garnituarama. Ja sam odabrala da živim u rijalitiju. Mnogo sam ja preuzela na sebe, čitavih 10 godina sam uzela na sebe”, plakala je Sandra.
Pogledajte šta su još njih dve pričale:
(Mondo)