Pokojni otav Đorđa Davida bio mu je veliki uzor, te model kako bi muškarac trebalo da izgleda i zvuči.
"Kad izgubiš idola u tim godinama, nepunih 14, osećaš se potpuno izgubljeno, nesigurno i kao da nisi svoj i tražiš utočište u onima što su slatkorečivi. Otišao sam u nekom trenutku "pod led", samo heroin nisam probao. To je trajalo godinu dana, vrlo intenzivno. Nakon što sam video kako mi odlaze prijatelji, odlučio sam da pronađem izlaz", rekao je on i dodao:
"Mnoge od njih sam ispratio na onaj svet, bilo je tu dece mnogih poznatih ličnosti, predsednika i svaka smrt je izazivala bol i potvrđivala da sam ja na dobru puta koji se opredelio za čist načina života".
On je zatim objasnio kako je na kraju ipak izabrao Srbiju, iako je bio u prilici da gradi i svetsku karijeru.
"Bio sam u Americi kad sam saznao kada će biti bombardovanje Srbije, još kad ta vest nije bila u medijima. Vodeći se time da su mi ovde prijatelji, da mi tad bila majka ovde već bolesna, sestra, grob oca, ja sam se vratio u Srbiju iako su mi u Los Anđelesu govorili da sam lud i da mi se otvaraju vrata jednog svetskog benda. Ali ne vredi, srce me je vuklo u Srbiju, jer sam znao da preti opasnost i nisam mogao da dozvolim da ne budem uz majku, sestru i prijatelja", ispričao je roker i dodao da ga je više prihvatio muzički svet nego glumački, kao i da su glumci dosta sujetniji.
(MONDO/24sedam)