Hose Džejms, međunarodno priznati džez pevač hip-hop generacije, nastupiće sa svojim bendom u klubu BitefArtCafe u okviru koncertnog serijala Musicology Sessions. Beogradskoj publici prirediće dve koncertne večeri 17. i 18. oktobra, gde će predstaviti svoje 12. studijsko izdanje "1978".
Njujorški vokalista kombinuje džez, soul, neo soul, drum’n’bass i spoken word u svoj jedinstveni brend vokalnog džeza. On vešto zamagljuje linije između tradicionalnog i savremenog džeza, hip-hopa, soula, funka, popa i roka. Dok navodi svoje glavne uticaje kao što su John Coltrane, Marvin Gaye i Billie Holiday, u živim nastupima podseća na ikone džez-soula iz sedamdesetih godina, istovremeno zadržavajući svoj autentičan stil.
Album “1978” nazvan je po godini kada je James rođen i donosi zvuke sedamdesetih godina, ere u kojoj su se džez, soul, disko i hip-hop sjedinili. Na albumu je radio pet godina i kako kaže to je njegovo “najautobiografskije delo do sada”. Pesme poput "Saturday Night (Need You Now)" i"Planet Nine" pozivaju slušaoce na ples, dok je "For Trayvon" posvetio Trejvon Martinu."38th & Chicago" izražava bes i tugu povodom ubistva Džordža Flojda. Uprkos zaraznom ritmu i refrenu, tekst čini protestnu himnu, sa naslovom koji se odnosi na raskrsnicu u Mineapolisu gde je Flojd ubijen, samo nekoliko blokova od mesta gde je Džejms odrastao.
Povodom njegovog nastupa u Beogradu odgovorio je na nekoliko pitanja koja zanimaju publiku.
Znamo da se tvoj album zove "1978" po godini tvog rođenja. Da li postoji još nešto što te inspiriše u vezi sa ovom godinom?
Rođen sam 1978. godine, tako da je ovo polu-autobiografski album. Vrlo sam inspirisan umetnicima poput Majkla Džeksona, Marvina Geja, Prinsa i Stivija Vondera koji su napravili neverovatne albume u tom periodu. To je bila poslednja velika era bendova raznih žanrova i prosto obožavam taj vajb, prosto sam fasciniran tom erom jer se mnogo stvari preplitalo. Tada se toliko toga desilo u muzici. Sebe smatram "muzičkim štreberom" i volim da istražujem. Zanimljivo mi je kako je Kvinsi Džouns počeo kao džez trubač, a kasnije je postao producent Majklu Džeksonu i braći Džonson. Prvi je postigao određenu vrstu harmonije između džeza i arenbija. Tada je takođe disko bio na vrhuncu, počeo je da prelazi u hiphop, što je stvorilo neku tenziju. Tada su i rege i pank doživeli uspon. Mislim da je ovaj period bio najslobodniji u američkoj muzici. Bilo je važno da se sve snimi u studiju, da se bend posloži, sve je odisalo toplotom i hitnošću, čak je bilo i politično. Ljudi su zauzimali stavove i slali poruke.
Uložio si pet godina predanog rada u ovaj album. Ako su postojali, koji su najveći izazovi sa kojima si se susreo u tom periodu?
Prva pesma koju sam napisao za album je "For Treyvon". Pošto sam crnac i otac taj slučaj me je duboko pogodio. Mislim da mi je prijalo što sam imao vremena da procesujem taj događaj polako. Ovu pesmu shvatam kao vrlo ozbiljan projekat. Iskreno, najteži deo je bio pustiti muziku da živi i diše. Navikao sam da komponujem brzo, kao i da snimam i odlazim na turneje unutar dvogodišnjeg ciklusa. Neke od pesama su bile u izradi četiri godine, muzički, spiritualno i emotivno. Kada su bile spremne, bilo je zadovoljstvo snimiti ih u studiju sa neverovatnim bendom. Muzika je bila vrlo prisutna.
Pesme poput “For Trayvon” i "38th & Chicago" šalju jake poruke društvu. Zašto su te baš ti događaji inspirisali?
Ja sam crnac iz Mineapolisa. Odrastao sam 3 ulice od mesta gde je Džordž Flojd ubijen od strane policije. Vrlo lako sam mogao biti na njegovom mestu ili na mestu Trejvona Martina. Da budem iskren, mogao sam biti ubijen u Americi u svakom trenutku. To je
realnost kada si crnac, čak i u 2024. godini.
Kako su kolaboracije sa Ksenijom Franka i Balodžijem uticale na zvuk i atmosferu albuma "1978"?
Želeo sam svetski crnački zvuk na ovom albumu, a oni su doneli jedinstvene perspektive u projekat. Balodži se kreće između Demokratske republike Kongo i Antverpena, te ima i afričku i evropsku perspektivu. Ksenija je jedna od vodećih zvezda u usponu na novoj sceni savremene muzike Sao Paola. Oboje su napravili moćne projekte i podigli album na viši nivo.
PROČITAJTE JOŠ: PREMINUO VEJN ŠORTER: Svirao sa slavnim muzičarima, a njegov život obeležila je velika TRAGEDIJA
Rodio si se i odrastao u Mineapolisu, kao i Prins.Njegov prvi ablum je izašao upravo 1978. godine. Kakav je tvoj odnos prema njemu? Koji su tvoji planovi i želje na kojima trenutno radiš ili oni koji su u budućnosti?
Upravo sam završio sa snimanjem svog najnovijeg albuma: "1978: Revenge of The Dragon" koji će izaći u aprilu 2025. Takođe sam napisao i glumio u kratkometražnom kung fu filmu koji sam napravio oko albuma. Takođe pišem knjigu već nekoliko godina pod imenom "The Future of Jazz Singing", koja sadrži moju filozofiju i iskustvo u pevanju džeza, kao i intervjue sa neverovatnim izvođačima poput Samare Džoj, Dajen Rivs i Kurta Elinga.
Kako bi najavio svoj koncert u Beogradu, šta može da očekuje beogradska publika i da li će se nešto razlikovati od nastupa koji si održao 2018. godine?
Moji koncerti su uvek potpuno jedinstveni i uvek sarađujem sa najboljim bendom. Dosta sam napredovao kao tekstopisac i izvođač u odnosu na 2018., tako da će publika definitivno uživati u nečemu posebnom. Pozivam Beograđane, prvenstveno ljubitelje džeza, moderne interpretacije i svega što je nesvakidašnje da dođu 17. i 18. oktobra u BitefArtCafe. Ovaj koncert će definitivno biti prilika da se upoznam sa publikom najbolje do sada, kao i da uživamo isto toliko.
BONUS VIDEO:
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!
(MONDO/ Katarina Bojović)