Hteli to da priznamo ili ne, ali blok sa turbo-folk pesmama i dalje je rezervisan za gotovo svaku svadbu na našem podneblju. Tokom veselja, od pevača se traže i raznorazne "egzibicije", pa smo tako imali prilike da vidimo Ćanu kako peva sa krova kuće, ali je priznala da je ipak odbila da se na jedno veselje doveze u tenku!
Pored popularnih pesama koje su veliko "ne" na svadbenim veseljima, zbog tekstova koji mogu poslati poruku koja nije u skladu sa situacijom, poput one "Nije život jedna žena" Miroslava Ilića, ili "U tvom telefonu" Jovane Tipšin, na slavljima retko ko obrati pažnju na reči pesama dok se zabavlja uz poznate melodije.
Pa ipak, neke pesme i pored svog neuobičajenog teksta ili porekla, odomaćile su se na srpskim svadbama i proslavama. Mi smo izdvojilipet, koje se izdvajaju po originalnosti, a narod ih i dalje voli i traži.
"Kum i kuma"
U našem narodu popularno je da se "ispoštuje kum" uz stihove pesama na brojnim veseljima i slavljima, poput svadbi i krštenja, pa su baš za ovu ulogu snimani brojni hitovi proslava. Jednu zanimljivu, koja opisuje neobičnu situaciju kuma i kume, opevao je Lazo Magistrala. "Šušti šuma, vrišti kuma, šta napravi bušna guma", idu stihovi ove pesme. Poslušajte:
"Sunce ljubavi"
Iako romantičnog naslova, čuvena Džejeva balada "Sunce ljubavi" sadrži refren koji nije baš namenjen trenutku kada izgovarate sudbonosno da, ali mnogi muzičari to previde, pa se desi da dođe do neprijatnih situacija.
Jedna mlada prisetila se nezgodnog trenutka sa svoje svadbe. "To je bio jedan od najneprijatnijih trenutaka koje sam doživela", kaže Minja, "on pleše sa mojom majkom, ja plešem sa svojim ocem. Bend za svadbe je u tom trenutku pevao - 'sve su sem tebe bile kurve kojih sam se stideo", piše šajkača.rs.
Šota
I danas se na mnogim srpskim svadbama svira pesma "Šote, mori šote", a reč šota odmah nas podseća na igru. Značenje ove pesme je ipak sasvim drugačije po nekim tumačenjima.
Po narodnim predanjima, po Šoti Galici nastala je poznata pesma "Šote, mori šote", dok je bacala u oganj šestoro srpske dece - čobana, u planinskom predelu na jugu Srbije, blizu granice sa Albanijom. Priča ide da su deca vezana i živa gorela na lomači, dok je Šota sa ostalim pripadnicima svoje grupe razbojnika pevala i skakala od sreće. Na taj način navodno je nastala i ova pesma, koja se i dan danas izvodi na srpskim svadbama.
Nakon ovakvih priča o poreklu šote o kojima se godinama pisalo i nagađalo, javili su se i istoričari koji su opovrgli ove teze. Oni su izneli svoj teorije, koje su kako navode, utemeljene na istorijskim činjenicama. Krenimo redom. Jedna od njih glasi ovako:
Negde sredinom sedamdesetih godina mlada studentkinja Rada Todorović, kasnije Babić, napisala je tekst ove pesme saznavši da na Kosmetu, među Albancima (koji se međusobno zovu Šiptari - "sinovi orla") postoji jedan stari običaj da se devojke unapred "odaberu" za udaju, i da im je već kao devojčicama određeno ko će im biti suprug. Budući svekar je odabrao devojku, i ona ne sme da pođe za drugog. U slučaju da to uradi, ili da se jave dva kandidata za istu devojku, jedan od načina da se odluči kome će ona pripasti je da se oni međusobno bore za nju. Rada je pročitala da se taj običaj negde naziva Šota (borba za devojku).
Inspirisana time, napisala je tekst i odnela ga Draganu Aleksandriću, legendi narodne muzike. To je njen prvi tekst za narodnjake, i označava ulazak u taj svet. Aleksandrić je uradio melodiju i aranžman, i odabrao pevača Nenada Jovanovića da to snimi.
Pročitajte još: Ovo su zabranjene pesme na srpskim svadbama: Bend kaže da mlade neće ni da čuju za njih, isplivao čitav spisak
"Dimitrije, sine Mitre"
Dugo se smatralo da je poznata pesma "Dimitrije, sine Mitre" narodna pesma, njena autorka je zapravo Vranjanka, Stana Avramović Karaminga. Stana je bila jako ugledna vranjanska pevačica, i uzor mnogim kasnije poznatim pevačima. Pesma "pogađa u žicu" svojim melanholičnim stilom, a ukoliko niste sigurni kako ide tekst, mi vam donosimo deo:
"Dimitrije, sine Mitre,
moja živa rano.
Pet godina, čedo moje,
kako bolna legam.
Ti ne pitaš, mili sine:
Od što, majke, legnaš?
Ti ne vidiš, ludo moje,
da te žena vara."
"Đurđevdan" krije tragičnu priču
Pesma "Đurđevdan" danas je vezana za veselja. Osim što je slušamo tokom svih većih praznika, obožavamo da je čujemo i na drugim proslavama, poput svadbi. Ipak, malo ko zna tragediju koja se krije iza ove popularne pesme, i pravu priču o njenom nastavku.
Srbija će zauvek pamtiti Đurđevdansko jutro 1942. godine. To jutro bilo je pogubno za sarajevske Srbe, koji su bili zatočeni u logorima i zatvorima u tom gradu. Profesor doktor istorije umetnosti Žarko Vidović, jedini preživeli svedok ovog tragičnog događaja, ispričao je za medije da je ova pesma nastala u "vozu smrti" koji je putovao iz Sarajeva za Jasenovac.
I dan danas, ona se izvodi na svadbama, a veoma često samo kao instrumentalna verzija u izvođenju trubača, koji podignu atmosferu do usijanja.
Bonus video:
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!