- Preostali živi članovi EKV prvi put će zajedno stati na scenu 2. i 3. decembra u MTS Dvorani, u okviru koncerata posvećenih sećanju na bend.
- Nastupi se održavaju pod okriljem tribute benda Krug, uz poruku "Mi to možemo zajedno" uz okupljanje ključnih muzičara koji su gradili zvuk EKV-a.
- Podsećamo se najemotivnijih pesama EKV-a koje imaju najupečatljivije stihove
Iako su tokom cele jedne dekade, od 1984. do 1994. godine, odsvirali više od 700 koncerata širom bivše Jugoslavije, preostali živi članovi grupe Ekatarina Velika nikada nisu stali na scenu svi zajedno. Sve do sada.
Pod okriljem zvaničnog tribute benda Krug, u MTS Dvorani 2. i 3. decembra, održaće se istorijski koncerti posvećeni sećanju na EKV. Prvi put u istoriji, na istoj bini naći će se svi ključni muzičari koji su gradili ritam i zvuk ovog kultnog sastava: Marko Milivojević i Dragiša Uskoković Ćima, Nemanju Dašića, Dejana Tomovića Tomketa, Ivan Fece Firči, Ivan Ranković Raka, Srđan Žika Todorović i prijatelji, uz poruku: "Mi to možemo zajedno".
U susret ovim koncertima, podsetićemo se nekih pesama EKV-a koje su imale najemotivnije stihove:
Par godina za nas
Moj prijatelj i ja sedimo na klupi, gledamo zvezde
Slušamo vesti što su upravo stigle
Kažu da imamo još samo par godina za nas
Imali smo igračke i živeli smo sve
Sve one igre na sreću, one igre za ljude
Što je smislio neko pre samo par godina za nas
Da li znaš kako želim da te nađem?
Da li znam šta treba da znam?
Voli me kako nikad nisi volela
Živimo u pričama, branimo se, hodamo i slavimo
Neke bezvezne stvari, neke bezvezne priče
Što je smislio neko u samo par godina za nas
Nisu dovoljne reči, samo obične reči
Da me vrate u život, nije dovoljan dodir
Ni da znam da te imam još samo par godina za nas
Raste kao nada, kao more, kao govor
Kao pokret, kao zora, kao dete, kao krv
Kao želja među nama
Raste kao bol i grize sve pred našim očima
Voli me onako kako nikad nisi volela
Značenje:
Ovo je pesma za koju imamo najkonkretnije svedočenje. Milan je objasnio da govori o ljudima u Jugoslaviji koji su izgubili orijentaciju i nisu videli budućnost, živeći od danas do sutra.
Jedno tumačenje jeste da pesma zvuči kao predosećaj ratova i raspada zemlje koji su usledili početkom devedesetih. Postoji i mnogo mračnija teorija, prema kojoj se pojedini stihovi odnose na HIV/AIDS i osećaj da se bliži kraj.
Oči boje meda
Voda pada u tvoje oči boje meda
Ja sam dečak iz vode
Imam trag pod levom miškom
Na tvoje usne boje mesa
Spustiću kap svoje vode
Pustiću glas iz grla
Tvoje usne na meni
I guram nož među zube
I menjam oblik kao vidra
Nosim sablju oko bedra
Skupljam znoj sa čela
Na tvoje usne boje mesa
Spustiću kap svoje vode, vode
Značenje:
Ovo je jedna od pesama oko kojih se najviše raspravlja. Može se čitati kao intimna, gotovo opijajuća ljubavna pesma, ali i kao priča o zavisnosti, žudnji i stanju u kojem osoba gubi kontrolu nad sobom.
U pojedinim osvrtima na EKV izričito se navodi tumačenje prema kojem su stihovi povezani s heroinom i krizom zavisnosti.
Kao da je bilo nekad
I kao da je bilo nekad
I kao da je bilo tu
Pod velikim svetlim suncem
Pod velikim svetlim svodom
Ručali smo meso
Glodali smo kosti dobrih životinja
Mi imamo snage
Mi imamo snage za još dan
Mi menjamo dan za noć
Mi menjamo noć za dan
Prolaze brodovi
Trube u čast, zvone na uzbunu
Deca uče da plaču
Deca uče da poznaju svoj glas
U toplim jaslama
U hladu bora, pod zidom čempresa
Mi menjamo našu noć
Za neki tuđi dan, za neki tuđi dan
Mi menjamo dan za noć
Mi menjamo noć za dan
Značenje:
Pesma se može čitati kao povratak čoveka njegovim prvobitnim, gotovo životinjskim instinktima, ali i kao priča o društvu u kojem se nasilje i patnja prenose s generacije na generaciju, kao i pitanje pitanje da li civilizacija zaista napreduje ili samo ponavlja iste obrasce.
Zid
Poljubi prvo one nesrećne
Pa onda smiri one nemirne
Lutkama sašij male haljine
I lovcima zategni lukove
Pronađi me, pronađi me
U sobi gde umire dan
U mojim hladnim kišnim sobama
Na zidu crtež crnog crnila
Pogledaj zid, pogledaj zid
Iz crnog, mrtvog, praznog mrtvila
Pronađi me, pronađi me
U sobi gde umire dan
Mi smo slobodni
Mi smo slobodni
Ja sam rođen sasvim sam
Pomiri pse i mačke rečima
Nahrani gladne svojim očima
Dodirni dlanom nedodirljive
I spasi nas neuhvatljive
Zajaši vetar prema brdima
U brdu kamen, so u nedrima
Pogledaj zid, pogledaj zid
Na zidu senke naših godina
Značenje:
Zid je snažan simbol jer može da označava gotovo svaku granicu koja razdvaja ljude: političku, društvenu, emocionalnu ili onu koju sami podižemo oko sebe. U jednom osvrtu na EKV pesma je protumačena i kao simbol političkih podela i razdvajanja ljudi.
Tonemo
Prošli smo prve dane čuđenja
Prošli smo prve dane gledanja
Ja nisam tu, ja nisam tamo, ni tu
Dok pijem sok iz tvojih očiju
Dok ližem so sa tvojih prstiju
Ja nisam tu, ja nisam tamo, ni tu
Tonemo, tonemo
Prošli smo prve dane laganja
Prošli smo prve dane kajanja
Ja nisam tu, ja nisam tamo, ni tu
Ne, dani nisu dugo čekali
Dani su bežali i puzali i lebdeli
Ja nisam tu, ja nisam tamo, ni tu
Ja nisam tu, ja nisam tamo, ni tu
Značenje:
Margita Stefanović svojevremeno je govorila o tome da je jedan fragment koji nije ušao u konačnu verziju pesme sadržao molbu za ljubav, uz njeno objašnjenje da su pesme EKV-a, u suštini, ljubavne i da od emotivnosti slušaoca zavisi kako će ih doživeti.
"Tonemo" se može čitati kao priča o odnosu koji je izgubio početnu bliskost, o otuđenju i osećaju da se dvoje ljudi udaljavaju čak i kada su fizički zajedno.
Ljudi iz gradova
Priđi bliže i pogledaj dobro
Kuda vode ovi tragovi
Tamo svetla gore u noći
I ta su svetla naši gradovi
Svako svetlo je jedan stan
U stanu krevet, sto i stolice
Plavo svetlo preko plavih lica
I plavi svet iz plave kutije
Oh, oh, ljudi iz gradova
Da li možeš prepoznati govor
Govor ljudi iz gradova?
Da li možeš prepoznati lica
Lica ljudi iz gradova?
Mi smo snažni, mi smo jaki
Ljudi iz gradova
Mi smo snažni, mi smo jaki
Ljudi iz gradova
Prvi dan smo sedeli
I prvi dan je prošao kraj nas
Drugi dan smo sedeli i čekali
I drugi dan je prošao kraj nas
Treći dan već smo pružali ruke
I treći dan je prošao kraj nas
Peti dan smo sedeli i čekali
I plakali i sedeli i čekali i plakali
Oh, oh, ljudi iz gradova
Značenje:
Ovo je možda najjasniji primer društvenog čitanja među pesmama sa albuma "Ljubav". U intervjuu iz 1987. godine Margita Stefanović govorila je o teskobi, neizvesnosti i strahu koji su muzički predstavljeni u pesmama, sa akcentom o usamljenosti u masi, anonimnosti i životu koji prolazi dok čekamo da se nešto promeni.
Ti si sav moj bol
Razmičeš zavese, gledaš obećani grad
Svetla se pale i tinja želja u tebi
Još uvek ti đavoli vire iz rukava
I svaki nokat krije otrov ljubavi
Ti si sav moj bol
Ispituješ zaborav, obaraš alibi
I biraš ulogu kao haljinu za veče
U prolazu me dotakne miris noći i kaže
"Probudi se, pokreni se, probudi se, pokreni se"
Ti si sav moj bol
Značenje:
Pesma se najčešće doživljava kao snažna ljubavna ispovest, ali njena formulacija dopušta i šire tumačenje: druga osoba može postati simbol svega što nas istovremeno privlači i povređuje. Bol nije samo posledica odnosa - on postaje njegov centralni deo.
Koje još pesme EKV-a volite? Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
Bonus video: