Tajkun: Glumac koji je jednim potezom šokirao celu Srbiju! (VIDEO)

Srpski televizijski program je doživeo procvat poslednjih godina - hit serije se nižu jedna za drugom, a gledaoci kraj malih ekrana svakodnevno daju svoj sud o njima.

Priznaćete da nijednom drugom glumcu nije tako lako pošlo za rukom da nas vara pola serije - verovali smo da gledamo u iskrenog prijatelja, poštenjačinu na kojeg naš glavni junak Vladan Simonović uvek može da računa... a onda smo videli motku u ruci.

Ubio je Stefanu, Veru, Lidiju, a u poslednjoj epizodi, uz pomoć brata Zoroa uperio pušku i u Simonovića.

Dok ne odgledamo finalnu epizodu i otkrijemo da li je puška opalila, saznali smo da kao što nama nije bilo lako da gledamo pojedine scene, Baćoviću nije bilo lako da ih snimi!

"Nije bilo teško, bilo je uzbudljivo i zanimljivo baš tako da se uradi. Uloga Balše je bio jedan lep izazov koji sam duboko u sebi dugo iščekivao. Te surove scene otkrivaju kakve monstrume može da izrodi stanje svesti u društvu koje je okrenuto samo bespoštednoj borbi za novac i moć, u kome su svi moralni obziri i odnosi među ljudima na velikom iskušenju, gde svako sumnja u svakog, i u kome se gubi svako poštovanje za čoveka pa i za njegov život. Malo me je hvatala jeza na snimanju ubistava. I to se vidi. Nisam hteo ni da lik kojeg igram uspe baš lako da sakrije tu jezu, jer time što je čovek a ne neki ludak, daje još jednu dimenziju toj monstruoznosti", rekao nam je "Balša".

Glumac nam je otkrio da se čak i povredio tokom snimanja jedne od tih jezivih scena:

"Isekao sam se. Šipka kojom je trebalo da udarim Stefanu je imala neke oštre žljebove, pa sam se isekao. Išao sam posle snimanja da primim tetanus".

Marko Baćević je odmah po čitanju scenarija znao "ko je Balša", ali je rešio da sve svoje prijatelje drži u neznanju.

"Reditelj Miša Terzić je želeo da sakrivamo što duže pravu prirodu Balše, zato je i izabrao baš mene. Ipak tu i tamo smo morali da naznačimo nešto u Balši od toga, da taj preokret ne bude baš neverovatan. I to smo pažljivo gradili. Naravno da nikom nisam hteo da otkrivam jer bih im pokvario doživljaj. Đorđe Milosavljević je jako vešto napisao sva ta razna razotkrivanja i preokrete, koji čine seriju tako napetom."

Baćovića smo pitali i da nam otkrije kako je provodio vreme u vanrednoj situaciji.

"Ja živim slično, prilično sam povučen čovek i nije mi ova situacija mnogo teško pala. Nedostajalo mi je pozorište, snimanje, druženje s kolegama jer to, otprilike, sav moj izlazak - sedenje sa kolegama posle predstave ili u toku snimanja. Snimanje je uglavnom čekanje, pa se ispričamo i mnogo šalimo. Za vreme ove situacije sam imao vremena da gledam serije, filmove, ali i čitam... Između ostalog, čitao sam Kamijevu 'Kugu'. Povod je sličan, zaraza, ali to je jedno duboko delo, filozofsko ispitivanje položaja čoveka, vere, smisla života... To mi je bilo veliko otkrovenje i uživanje. Postoji u knjizi jedan lik, zove se Taru, i on je pun zanimljivih opservacija o apsurdnostima u životu. Na primer pita - Kako postići to da ne gubimo vreme? I odgovara - da ga osetimo u svoj svojoj dužini, na primer tako što stojimo na kraju dugog reda za pozorište a ne kupimo kartu, ili ceo dan sedimo u neudobnoj stolici u čekaonici kod zubara, ili da ležimo ceo dan na balkonu ne radeći ništa. Tako da smo i mi u ovoj epidemiji mogli da osetimo vreme u svoj svojoj dužini i da ga ne gubimo".

Za kraj, Baćovića smo pitali i da nam kaže reč-dve o svom drugom liku, šarmantnom, na kratko opijenom vlašću Joci brici iz serije "Švindleri".

"Te dve uloge su potpuno suprotne i to je ideal glumca, barem moj, da budem u mogućnosti da igram drugačije likove i u različitim žanrovima. To mi je veliko zadovoljstvo. Joca je dobrodušan čovek, sit korumpiranog gradonačelnika, zabrinut za Palanku ali i za svoju ćerku Darinku. Može i da plane i da se pobuni i da se boji, ali čovek koji ne može da mrzi, sličan Nušićevim likovima".