Jovana Jeremić se rasplakala na pomen kolege koji joj je preminuo na rukama.
Jovana Jeremić ogolila je dušu pred kamerama i u emisiji "Premijera" prisetila se svojih najsretnijih, ali i najbolnijih trenutaka.
Na samom početku govorila je o svom odrastanju i školovanju, a na pitanje o kolegi koji joj je preminuo na rukama se rasplakala.
Jovana je jecala u emisiji i kroz suze se prisetila bolnog trenutka.
"Njega sam beskrajno volela. Čovek je umro na mojim rukama, ovo ne znaju na Hepiju, sada mogu da pričam... On je došao na posao, šta se tu dogodilo, ko je njega iznervirao, svašta sam čula. Njemu je bilo suđeno da umre na mojim rukama. Otvaram vrata redakcije i čovek pada, pada kao sveća! Potrčala sam ka njemu i uhvatila ga za glavu, imao je srčani udar i hteo je nešto da kaže... Te plave oči, nikada ih neću zaboraviti. On je bio... Bio je maher u svom poslu i žao mi je što nije stigao da vidi šta sam danas. On je znao i uvek mi je govorio da samo treba da budem ja...", rekla je, pa briznula u plač.
"Kada doživite da vam čovek umre pred očima... Te slike su mi stalno pred očima, jun mi je najteži mesec. Uradila bih sve da mogu da ga vratim", završila je Jovana.
