POPILA SAM 10 TABLETA KADA SAM PROČITALA KOMENTARE: Ispovest Verice Rakočević - "Bilo mi je jako loše"

Naša nauspešnija modna dizajnerka Verica Rakočević ponosno ističe svoje godine kad god o njima priča, osim toga otvoreno iznosi stavove o životnim pitanjima. Iskrena je uvek i kada govori o svojim manama i vrlinama, pa je to učinila i ovog puta.

Nedavno ste objavili fotografiju na kojoj ste imali mini suknju i ispod nje ste pitalli da li žena u sedamdeset i nekoj treba da nosi ovo? Postoji li jedan razlog zasto ne bi trebalo?

"Generalno, ja se potpuno drugačije oblačim. Veljko ludi od toga, jer misli da ljudi misle da sam 'nakaza' jer se pokrivam od glave do pete. Ta fotografija je bila vrsta jedne male provokacije zbog tih pravila koja vladaju. Znate, kada vidite u novinama savete za žene nakon 50 godina - pa morate da imate kratku kosu, nosite trenerku, ne smete da idete u teretanu, nego morate sporo da hodate, eventualno da se malo razgibavate... Moje pravilo je u životu da nema pravila. Meni ne odgovara da tako idem ulicom, jer se ne osećam dobro i ne pripadam onoj kategoriji žena kojima je najveća snaga da pokažu šta imaju najlepše na sebi."

U čemu leži vrednost žene?

"Ako bih ja sada govorila o vrednostima jedne žene na socijalno prihvatljiv način, onda ja ne bih bila žena vredna komentara jer sam se tri puta udavala, dva puta razvodila... Međutim, ja mislim da je vrednost jedne žene upravo u tome. Ako treba i da se razvede sto puta i da rodi osmoro dece sa osam različitih muškaraca, ali da zna da poštuje sebe i da ceni sebe i svoje vreme. Naravno, najlepša stvar je da se udate za druga iz škole i da njemu rodite decu i ostanete do kraja života, ali bajke baš i ne postoje u stvarnom životu. Tako da, vrednost jedne žene je upravo u tome koliko voli sebe."

Čitate li komentare ispod objava ili tekstova o vama?

"Uh, ne daj Bože. Čitam komentare kod mene na Instagramu, zaista imam tu sreću da imam 65 hiljada predivnih ljudi. Bilo je i tu svega i svačega, ali imam opciju blok. A to ne znači da razgovarate samo sa ljudima koji vam laskaju. Svaka kritika na civilizovanom nivou je dobrodošla. Druge vrste komentara samo brišem. Moram da vam kažem da vrlo retko idem na protale, ali svejedno, ja sam jednom u životu pročitala komentare i tog dana sam popila jedno 10 leksilijuma sigurno. Bilo mi je jako loše. Nisam mogla da verujem da tolika količina zla postoji u ljudima. Kada vidite laži i vređanje na najgori mogući način, ne znam koga to ne može da ne pogodi, ali se pitam: 'Čime sam ja zaslužila da mene ovaj čovek ovoliko mrzi?'. Jednom sam samo pročitala i više ne. Veljko ima običaj da krene da čita, ali ga ja zaustavim. Mislim da je to jako toksično. Moramo da znamo da sve što pošaljemo drugima, nama se vrati."

Jeste li tokom života imali strah od nečega koji Vas je sputavao ka ciljevima?

"Imala sam strah od smrti. Pa sam zamišljala kako ću tada da vičem: 'Neću, neću, neću'. Ali u principu nikada nisam imala strah ni od čega, možda to i nije dobro. Mala doza straha nije na odmet, jer onda verovatno ne bih pravila neke poslovne gluposti koje sam pravila."

(MONDO/Telegraf.rs)