• Izdanje: Potvrdi
Emisije
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

MOĆNA UREDNICA JE REKLA DA SAM "SELJANKA IZ CRNE GORE": Ispovest Vesne Dedić - Tati nisam stigla da kažem, preminuo je

Vesna Dedić o životu i karijeri.

vesna-dedić-stefan-stojanović-1.jpeg Izvor: MONDO/Stefan Stojanović

Vesna Dedić je jedno od najpoznatijih televizijskih lica i više od 20 godina je prisutna na malim ekranima, a njenu emisiju "Balkanskom ulicom" nema ko ne zna.

U septembru je obeležila jubilarne dve decenije od postojanja kultne emisije, u kojoj je do sada ugostila više od 1.000 gostiju. Međutim, kako kaže, bila je primorana da promeni posao kada je Olivera Kovačević došla na mesto urednika Zabavnog programa RTS-a. Zbog toga je pre dve godine napustila Javni servis i počela da gradi život u novoj sredini.

Možda će vas zanimati

Otac joj je bio vojno lice, a njenu majku upoznao je tokom službe u Bosanskom Brodu, nakon čega su se preselili u Osijek, gde je 25. decembra 1967. rođena Vesna, ali se rodnog grada, kaže, i ne seća. Dve godine kasnije preselila se s roditeljima u Našice, a nakon godinu dana rodio se i brat Đorđe.

Njeni su se ubrzo preselili u Trebinje, gde je njen otac dobio prekomandu. Vesna je tada krenula u vrtić i već s tri godine je bila toliko samostalna da je sama odlazila i vraćala se.

"Svoju ćerku Lenku sam u Beogradu tek sa 11 godina puštala da sama ide tramvajem u školu, a ja sam sa tri išla u vrtić. Ustanem ujutru, spremim se i krenem do mesare, jer tada nisu postojale pekare. Tamo mi naprave sendvič sa rendanim kačkavaljem i praškom šunkom, a ja ga ponosno stavim u svoju torbicu i nastavim sama do vrtića", prisetila se Vesna. 

Godine 1974. upisala se u čuvenu Drugu osnovnu školu, sadašnju zgradu gradskog muzeja u Trebinju. Njeno srećno i bezbrižno detinjstvo prekinuto je u šestom razredu, kada joj je otac saopštio da se sele u Titograd (današnja Podgorica). Voditeljka nije bila srećna što ponovo mora da menja sredinu, a ovog puta ne samo grad, već i republiku.

"To sam teško podnela! Nisam se osećala sigurno. Prvi dan u školi 'Sava Pejanović' ostao mi je u lošem sećanju. Zezali su me što sam nosila modernu kecelju sa žabljim izrazom, koju mi je mama sašila, jer su oni imali obične. Teško mi je bilo i da prihvatim govor, sa vrlo teškim akcentom. Kad god bih se trudila da se uklopim, bila bih smešna. Tada je bilo moderno psovati, a ja to nisam umela. Jednom sam, da bih bila prihvaćena, opsovala, ali na fin način. Svi su mi se smejali i rekli mi da mi psovanje nikako ne stoji, rekla je Vesna koja se veoma brzo uklopila uprkos svemu, a osnovnu školu je završila s odličnim ocenama i bila "lučonoša" (nagrada "Luča" za odlične đake).

Upisala je gimnaziju "Slobodan Škerović", gde je takođe bila odlična učenica. Već sa 16 godina postala je popularna u svom gradu zbog toga što jepisala tekstve koji krše zakon,koji su bili objavljivani u časopisu "Omladinski pokret", a kasnije i u "Pobjedi". Osim toga, radila je i najpopularniju radijsku emisiju, kao novinar.

Vesna je u Podgorici živela od 12. do 18. godine, kada se preselila u Beograd. Upisala je svetsku književnost na Filološkom fakultetu, a dan kada je odlazila iz Podgorice nikad neće zaboraviti.

"Svega se i danas živo sećam. Bilo je šest ujutro, a ja sam sa roditeljima stajala na peronu, držeći u rukama plavi kofer. Mama je imala sivi kostim, crvenu košulju i štikle u istoj boji, našminkana besprekorno, s niskom punđom i velikim minđušama. Želela je da bude lepa i elegantna dok me prati. Nije verbalizovala svoju emotivnost, nije bilo ni suza u njenim očima. Takve su bile gorde sve majke moje generacije. Ne sećam se da mi je ikada rekla da sam lepa, pametna ili da je ponosna na mene. Tog dana mi je samo rekla: 'Budi pametna'. Tata, koji je isto bio u sivom odelu, u košulji s kravatom, i sve vreme je pušio, imao je pune oči suza."

Stigla je u Beograd, gde je niko nije čekao, i krenula uz strmu Balkansku ulicu.

"Imala sam groznu gazdaricu na Novom Beogradu, gde su mi mama i tata iznajmili sobu. Zabranila mi je da koristim fiksni telefon, veš mašinu i kuhinju, dozvolila kupanje samo jednom nedeljno. Pozvala sam mamu i plakala joj na slušalicu kao kiša", otkrila je Vesna, koja se kasnije preselila u stan u Skadarliji, ali ni tu se nije dugo zadržala.

"Stan je bio hladan i memljiv, pa sam odmah dobila temperaturu. Vratila sam se za Podgoricu sa željom da nikada više ne živim u Beogradu. Ali moji su našli novi stan kod divne gospode Majde Laković u Ulici 27. marta, i tu mi je bilo savršeno."

Čim je počela da studira, zaposlila se kako bi imala isti ritam života, navike i obaveze kao u Crnoj Gori. Prvi posao u Beogradu bio joj je na radiju Indeks 202. Pošto se tu nije osećala prijatno, dala je otkaz i otišla na NTV Studio B.

"Tu sam učila posao od legendarnog Zvonka Pantića. Najveće radijske zvezde su tada bili Gorica Nešović i Voja Nedeljković. Ali ni tu se nisam dugo zadržala. Nije lako imati 20 godina i biti početnik, jer ne veruješ u sebe i čini ti se da su svi bolji od tebe. Iskreno, bila sam mlada i htela sam da radim onako kako sam smatrala da priliči nezavisnom novinarstvu. Brzo sam spoznala da je to utopija kada je reč o informativnom programu", ispričala je Dedićeva i nastavila:

"Izveštavala sam sa devetomartovskih i studentskih demonstracija i svojom hrabrošću skrenula pažnju kao mlad reporter. Umesto podsticaja, dobila sam od starijih koleginica miniranje. Izveštavala sam krajem leta s Filmskog festivala u Nišu, a jedna moćna urednica, neću da joj spominjem ime, jer je poznata kao veliki pacifista i intelektualka, prokomentarisala je: 'Daj, bre, seljanka iz Crne Gore obukla teksas jaknu preko svilene zelene haljine'. Njene reči mi je preneo urednik, a ja sam mu rekla: 'Idem ja odavde'. Ta žena je bila jako moćna, i da sam ostala, ne bi se zaustavila na modnom komentaru."

Vesna se 1991. godine zaposlila na RTS-u, gde je radila 28 godina. Prve korake na toj televiziji činila je s legendarnim Branislavom Banetom Vukašinovićem.

"Radila sam u okviru Jutarnjeg programa emisiju 'Beograd između večeri i jutra'. Izveštavala sam o noćnim dešavanjima u galerijama, pozorištima, ali i u diskotekama, jer su mi tih godina građanskog rata kultura i zabava bili beg od sumorne stvarnosti."

Godinu dana kasnije, Vesna je počela da vodi i uređuje "Jutarnji program" sa Banetom, koji joj je dao punu slobodu.

"Rekao mi je: 'Radi šta hoćeš, samo je moj blok iz medicine i politički intervju'. Tada sam ispoljila svu svoju kreativnost, uvela prva u 'Jutarnji program' segmente koji su i danas na svim televizijama standard za sadržaj svakog jutarnjeg programa. Znalo se da nisam neko ko obožava vladajuću partiju. Sa svojih 20 i nešto išla sam na demonstracije, lupala u šerpe i dolazila na posao sa bedžom 'Čedo, oženi me'. Bilo je kolega iz moje generacije koji su se plašili, bili podanici, dobijali stanove. Ja nisam dobila ništa, ali su me urednici poštovali, pa nisam bila kažnjavana."

Radila je do aprila 2000, dok nije ostala u drugom stanju.

"Čim sam na apotekarskom testu videla dve crvene linije, otišla sam kod urednika i rekla: 'Radim još narednu subotu i onda idem na bolovanje'. Imala sam potrebu da uživam, zato što sam radila od svoje 13. godine, a kada sam zatrudnela, imala sam 31 godinu", seća se Vesna. 

Iako nije bila pobornik braka, doktor Srđan Milojević je ipak uspeo da je odvede pred oltar, a razlog tome je bila upravo njena ćerka Lenka. Supruga je upoznala 1995. na diplomskoj žurci njene najbolje drugarice.

"Pitao me je za ples i ja sam pristala, jer je bio šarmantan i zgodan. Nekoliko meseci mi se udvarao i na kraju smo se smuvali. Živeli smo zajedno godinama, bili savršen par."

Kao što nije maštala o venčanju i venčanici, tako nikada nije sanjala da bude mlada majka. Znala je da će jednom imati dete, ali kasnije, možda u 40. godini. Međutim, jedan razgovor ju je naveo na to da počne da razmišlja drugačije.

"Moj tata je ležao na VMA, jer je imao rak pluća. Lekar mi je rekao da bi najbolje bilo da ga izvedem iz bolnice, kako bi poslednje dane proveo sa porodicom. Veče pre nego što je napustio Beograd zauvek, na prozoru bolničke sobe rekao mi je: 'Predivna si. Nisam smeo ni sanjati da ću imati takvu kćerku, ali... Imaš 31 godinu, rodi dete. Ima u tebi nešto, neka osećajnost koju ćeš pokazati i u poslu tek kada postaneš majka'. Nisam mu verovala, mislila sam da su to prazne priče, ali sam želela da ga poslušam i ispunim mu želju. I hvala Bogu da jesam! Lekarsku ekipu i tatu sam uveče ispratila na avion za Podgoricu, a narednog jutra na testu videla da sam trudna. Nisam htela da mu javim preko telefona da ga ne bih uznemirila, već sam isplanirala da odem u Podgoricu za vikend i da mu saopštim lepe vesti. Međutim, tog dana u 18 sati mama mi je javila da je preminuo. Nisam stigla da mu kažem da sam mu ispunila poslednju želju."

Bila je svesna da život uvek mora biti važniji od smrti, pa je tugu zbog smrti oca potisnula radujući se novom životu koji je rastao u njoj. Ipak, brak sa Srđanom nije funkcionisao onako kako je zamišljala, pa je odlučila da se razvede kada je njihova ćerka imala četiri i po godine.

"Tvrdim da ne postoji ni žena ni muškarac koji se razveo u afektu, lako odustajući od zajednice. Razvela sam se kada sam shvatila da moja ćerka nema brižnog oca, a ni ja muža koji me voli. Ne bih zalazila u detalje našeg odnosa. Davno sam izjavila da je loš brak voz iz kojeg treba iskočiti, makar polomila obe ruke i obe noge. Meni su i dalje malo iščašeni kukovi zbog tog skoka, ali ova stanica na kojoj sam sigurno je bolja od one na koju bih stigla da sam ostala u lošem braku."

"Pre muža sam bila tri puta prošena. I sva tri puta sam odbila bračne ponude. Ali ne zato što te muškarce nisam volela, već zato što sam stalno mislila da brak treba da bude kruna večite i najveće ljubavi. Stalno sam imala osećaj da me u budućnosti čeka neka još veća i lepša. Ne bih se ni za Lenkinog oca udala, već samo nastavila zajednički život, da me porodica nije ubedila da pravimo svadbu i da se zaklinjem pred matičarem."

Vesna ističe da razvod nikada nije toliko težak koliko su teške i bolne noći dok shvataš da ćeš morati da doneseš odluku čiju će cenu platiti dete.

"Divim se i zavidim parovima koji su i posle razvoda nastavili zajedno da brinu o detetu vaspitno, emotivno i finansijski. Ja nisam te sreće. Morala sam da obezbedim krov nad glavom, osnovnu egzistenciju, ali i da sama snosim odgovornost za odluke bitne za odrastanje ćerke. To mi je bilo najteže, to preispitivanje da li sam dobra majka koja mora biti i otac. Teško je biti samohrana majka u Srbiji, zato što srpske plate većine obrazovanih žena ne podmiruju potrebe iznajmljivanja stana, ishrane, režije, a da ne pričamo o garderobi, putovanjima... Sami znate da alimentacije koje određuje sud na osnovu prijavljenih prihoda nisu dovoljne ni da platite vrtić. Zato sam morala da radim nekoliko poslova. Držala sam školu novinarstva u Srbiji i Crnoj Gori, pisala sam scenarija, tekstove za kataloge firmi, organizovala korporacijske proslave, pisala sam za 'El', 'Graciju', 'Politiku', 'Profil' i radila na RTS-u. Jedna plata je odlazila na siterku, koja je uskakala po potrebi, a ja sam se nauštrb svojih podočnjaka trudila da noću sve pišem da bih Lenki bila mama kao sve ostale", ispričala je Vesna. 

(MONDO/Informer HIT)

Pročitajte i ovo

Tagovi

Inicijalizacija u toku...

Komentari 14

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Модести Блејз

Како у двадесетим носила беџ "Чедо, ожени ме" кад је 69.годиште? Ти беџеви су се носили 96/97.на студентском протесту. Одувек ми је деловала фолирантски. Ова прича само потврђује

Ксенија

Не каже шта је било са факултетом. Ваљда то није битно. Много је битније одакле је дошла.

Nena

Treba na spisak dodati i Danicu Drašković I Vericu Rakočević.

SERIJE