Naizgled bi bilo čudno što isto radno mesto dele pravnik i pisac, ali u slučaju voditelja „Brzih vesti“ na Kurir televiziji, Nataše Đuričić i Uroša Timića, ovakva situacija samo je prednost.
Prvi je u ovu informativnu redakciju stigao Uroš, pre tačno godinu dana, i to nakon što je napustio posao u Narodnoj biblioteci Smederevo, ali svoje studije književnosti danas i te kako koristi baveći se pisanjem iz hobija. Potom, u godini za nama ovom timu pridružila se i Nataša Đuričić, koja je svoju prepoznatljivost kod gledalaca učvrstila radom na nekoliko televizija. Njih dvoje danas čine tandem koji nas svakodnevno obaveštava o najvažnijim informacijama.
Postoji li nešto što „Brze vesti“ razlikuje od kratkih informativnih emisija na ostalim televizijama?
Nataša: Vesti su uvek izazov, a forma brzih vesti posebno. Imate malo vremena da prenesete gledaocima sve što je aktuelno kod nas i u svetu. Televizija Kurir je uvek prva, naši reporteri su na svim aktuelnim događajima i to je velika prednost. Gledaoci su sigurni da će dobiti pravu informaciju. Inače, Kurir televiziju gledala sam otkako je počela sa radom. Kada me je Zoran Mihajlović, urednik informativne redakcije, pozvao da budem deo tima, nisam imala dilemu.
Uroš: Kada bih krenuo da nabrajam, delovalo bi možda pretenciozno. Reći ću samo da nam sa razlogom narod veruje i da smo sa informacijama, sasvim sigurno, uvek prvi.
Nataša, radili ste u dosta redakcija. Po čemu je Kurir televizija specifična?
Nataša: Pored brze i tačne informacije, kod nas nema cenzure, što je veoma važno u ovom poslu. Počela sam da radim na TV Politici, sticajem okolnosti, u sportskoj redakciji. Tadašnji urednici smatrali su da bi trebalo da vodim sportske vesti. Tada sam prvi put ušla u studio uživo i nastavila sve do danas. Tačno je da informativa dolazi sa zrelošću, ali nije pravilo. Vrlo brzo sam prešla u informativnu redakciju i počela da vodim vesti. Svaki dan je izazov i to je veoma uzbudljivo u našem poslu.
Uroše, već ste godinu dana na Kurir televiziji. Koliko se promenio vaš utisak o radu pred kamerom?
Uroš: Pretpostavljao sam da je rad na televiziji intenzivan, ali nisam znao koliko. Ovo je posao koji odgovara mojoj energiji, a rekao bih da sam se i ja sasvim fino snašao. Najlepša stvar u informativnoj redakciji Kurir televizije jeste to što smo uigran tim sa fenomenalnim rezultatima, a družimo se i privatno. Kolege sa više iskustva nesebično dele svoje znanje sa nama i vlada drugarska atmosfera.
Da li vam je i na trenutak bilo žao što ste prethodnih pet godina rada u Narodnoj biblioteci Smederevo zamenili poslom pred kamerom?
Uroš: Toliko je ovo drugačiji stil i način života da još nisam ni procesuirao sve što se dogodilo. Nezahvalno bi bilo da odgovorim „nije mi nikada bilo žao“, ali i „da, bilo mi je žao“ nije nimalo bolji odgovor. Živeo sam u Beogradu sve vreme tokom studiranja, a dok sam radio u biblioteci, veoma često sam bio na relaciji Beograd-Smederevo jer su blizu. Beograd ima posebnu energiju i nedavno sam čuo jednu lepu rečenicu da Beograd prihvata svakog ko ima dobru nameru i sa tim bih se složio.
Nataša, koliko su vam studije prava poslužile u poslu i kako ste dospeli na televiziju?
Nataša: Odrasla sam u novinarskoj porodici. Majka i otac bili su novinari i, gledajući njih, znala sam da i ja želim da se bavim tim poslom. Pravni fakultet mi je olakšao da bolje razumem mnoge teme koje sam radila i da lakše uradim intervjue sa ličnostima iz te oblasti.
Koliko se vas dvoje srećete na poslu s obzirom na to da ste uvek u suprotnim smenama?
Nataša: Svakodnevno i odlično funkcionišemo. Uglavnom podelimo dan tako da nekad ja radim jutru, a Uroš preuzme vesti posle podne i obrnuto. Uroš je profesionalac i dobar smo tim.
Uroš: Nataša je imala više saveta za koje ne znam da li je svesna koliko su mi značili jer ih je usput rekla. Hvala joj na tome. Zahvalan sam i koleginici Mariji Vasiljević, koja je najviše radila sa mnom u početku i što me u nekom trenutku nije polila vrelom kafom koliko sam bio dosadan. Specijalna zahvalnost ide Zoranu Mihajloviću.
Da li biste voleli da imate autorsku emisiju?
Nataša: Radila sam autorske emisije iz oblasti kulture na TV Politika. Bile su vezane za velike filmske festivale. Sada sam u vestima. Videćemo šta će biti.
Uroš: O drugim redakcijama zasad ne razmišljam, ali kada bih imao svoju autorsku emisiju, što bih jednog dana voleo, bila bi okrenuta kulturi.
Kako izgleda vaš radni dan i koliko je naporno što na poslu morate da izgledate sređeno?
Nataša: Uz jutarnju kafu gledam vesti. Pre nego što pođem na posao, pregledam sve agencije i portale. A što se tiče sređivanja, o tome brigu vode naše šminkerke, frizer i stilista. Taj deo nije naporan.
Uroš: Što je rekla jedna naša pevačica: „Privatno vrlo često izgledam kao socijalni slučaj.“ Šalim se, naravno. Navikao sam se na jutarnje smene, tako da mi nije teško da ustanem u pet, spremim se za posao i potrudim da već prve vesti iznesem na adekvatan način. Pišem i treniram kada nisam na poslu i viđam se s društvom, sada i s novim koje sam stekao na Kurir televiziji.
Nataša, zašto ste napustili manekenstvo?
Nataša: Njime sam se bavila tokom studija, a to mi je mnogo pomoglo na televiziji. Znala sam kako da se ponašam pred kamerama i nisam imala tremu. Ali, nije bilo vremena za manekenstvo. Nedavno sam se vratila na modnu pistu radeći reviju na Fešn viku „Omaž Mirjani Marić“ u Narodnom muzeju. Bila je to izuzetna revija i podsetila sam se manekenskih dana. Danas mi je klizanje rekreacija zimi, a plivanje leti.
Uroše, da li je gotov novi roman koji ste najavili za kraj 2021?
Uroš: Zanemario sam pisanje dok sam se privikavao na promenu, ali sam se letos vratio svom omiljenom hobiju. Rad u medijima ima specijalnu vrstu inspiracije. Sramota me je kada god neko spomene roman jer sam ga završio još u oktobru, ali sam toliko izmena unosio da me je poprilično umorio. Poslao sam ga u štampu, pa sam ga povukao zbog dodatnih korekcija koje su i dalje u toku. Sada se nadam da će roman opravdati očekivanja.
