VODITELJI BRZIH VESTI NA KURIR TELEVIZIJI: Naše vesti su brze, tačne i objektivne

Prvi je u ovu informativnu redakciju stigao Uroš, pre tačno godinu dana, i to nakon što je napustio posao u Narodnoj biblioteci Smederevo, ali svoje studije književnosti danas i te kako koristi baveći se pisanjem iz hobija. Potom, u godini za nama ovom timu pridružila se i Nataša Đuričić, koja je svoju prepoznatljivost kod gledalaca učvrstila radom na nekoliko televizija. Njih dvoje danas čine tandem koji nas svakodnevno obaveštava o najvažnijim informacijama.

Uroš: Kada bih krenuo da nabrajam, delovalo bi možda pretenciozno. Reći ću samo da nam sa razlogom narod veruje i da smo sa informacijama, sasvim sigurno, uvek prvi.

Nataša, radili ste u dosta redakcija. Po čemu je Kurir televizija specifična?

Nataša: Pored brze i tačne informacije, kod nas nema cenzure, što je veoma važno u ovom poslu. Počela sam da radim na TV Politici, sticajem okolnosti, u sportskoj redakciji. Tadašnji urednici smatrali su da bi trebalo da vodim sportske vesti. Tada sam prvi put ušla u studio uživo i nastavila sve do danas. Tačno je da informativa dolazi sa zrelošću, ali nije pravilo. Vrlo brzo sam prešla u informativnu redakciju i počela da vodim vesti. Svaki dan je izazov i to je veoma uzbudljivo u našem poslu.

Uroše, već ste godinu dana na Kurir televiziji. Koliko se promenio vaš utisak o radu pred kamerom?

Uroš: Pretpostavljao sam da je rad na televiziji intenzivan, ali nisam znao koliko. Ovo je posao koji odgovara mojoj energiji, a rekao bih da sam se i ja sasvim fino snašao. Najlepša stvar u informativnoj redakciji Kurir televizije jeste to što smo uigran tim sa fenomenalnim rezultatima, a družimo se i privatno. Kolege sa više iskustva nesebično dele svoje znanje sa nama i vlada drugarska atmosfera.

Da li vam je i na trenutak bilo žao što ste prethodnih pet godina rada u Narodnoj biblioteci Smederevo zamenili poslom pred kamerom?

Uroš: Toliko je ovo drugačiji stil i način života da još nisam ni procesuirao sve što se dogodilo. Nezahvalno bi bilo da odgovorim „nije mi nikada bilo žao“, ali i „da, bilo mi je žao“ nije nimalo bolji odgovor. Živeo sam u Beogradu sve vreme tokom studiranja, a dok sam radio u biblioteci, veoma često sam bio na relaciji Beograd-Smederevo jer su blizu. Beograd ima posebnu energiju i nedavno sam čuo jednu lepu rečenicu da Beograd prihvata svakog ko ima dobru nameru i sa tim bih se složio.

Nataša, koliko su vam studije prava poslužile u poslu i kako ste dospeli na televiziju?

Nataša: Odrasla sam u novinarskoj porodici. Majka i otac bili su novinari i, gledajući njih, znala sam da i ja želim da se bavim tim poslom. Pravni fakultet mi je olakšao da bolje razumem mnoge teme koje sam radila i da lakše uradim intervjue sa ličnostima iz te oblasti.

Koliko se vas dvoje srećete na poslu s obzirom na to da ste uvek u suprotnim smenama?

Nataša: Svakodnevno i odlično funkcionišemo. Uglavnom podelimo dan tako da nekad ja radim jutru, a Uroš preuzme vesti posle podne i obrnuto. Uroš je profesionalac i dobar smo tim.

Uroš: Nataša je imala više saveta za koje ne znam da li je svesna koliko su mi značili jer ih je usput rekla. Hvala joj na tome. Zahvalan sam i koleginici Mariji Vasiljević, koja je najviše radila sa mnom u početku i što me u nekom trenutku nije polila vrelom kafom koliko sam bio dosadan. Specijalna zahvalnost ide Zoranu Mihajloviću.

Da li biste voleli da imate autorsku emisiju?

Nataša: Radila sam autorske emisije iz oblasti kulture na TV Politika. Bile su vezane za velike filmske festivale. Sada sam u vestima. Videćemo šta će biti.

Uroš: O drugim redakcijama zasad ne razmišljam, ali kada bih imao svoju autorsku emisiju, što bih jednog dana voleo, bila bi okrenuta kulturi.

Kako izgleda vaš radni dan i koliko je naporno što na poslu morate da izgledate sređeno?

Nataša: Uz jutarnju kafu gledam vesti. Pre nego što pođem na posao, pregledam sve agencije i portale. A što se tiče sređivanja, o tome brigu vode naše šminkerke, frizer i stilista. Taj deo nije naporan.

Uroš: Što je rekla jedna naša pevačica: „Privatno vrlo često izgledam kao socijalni slučaj.“ Šalim se, naravno. Navikao sam se na jutarnje smene, tako da mi nije teško da ustanem u pet, spremim se za posao i potrudim da već prve vesti iznesem na adekvatan način. Pišem i treniram kada nisam na poslu i viđam se s društvom, sada i s novim koje sam stekao na Kurir televiziji.

Nataša, zašto ste napustili manekenstvo?

Nataša: Njime sam se bavila tokom studija, a to mi je mnogo pomoglo na televiziji. Znala sam kako da se ponašam pred kamerama i nisam imala tremu. Ali, nije bilo vremena za manekenstvo. Nedavno sam se vratila na modnu pistu radeći reviju na Fešn viku „Omaž Mirjani Marić“ u Narodnom muzeju. Bila je to izuzetna revija i podsetila sam se manekenskih dana. Danas mi je klizanje rekreacija zimi, a plivanje leti.

Uroše, da li je gotov novi roman koji ste najavili za kraj 2021?

Uroš: Zanemario sam pisanje dok sam se privikavao na promenu, ali sam se letos vratio svom omiljenom hobiju. Rad u medijima ima specijalnu vrstu inspiracije. Sramota me je kada god neko spomene roman jer sam ga završio još u oktobru, ali sam toliko izmena unosio da me je poprilično umorio. Poslao sam ga u štampu, pa sam ga povukao zbog dodatnih korekcija koje su i dalje u toku. Sada se nadam da će roman opravdati očekivanja.