Mladi srpski glumac Đorđe Mišina ostvario je zapažene uloge u petoj sezoni serije "Ubice mog oca" i prvoj sezoni serije "Azbuka našeg života", a kako je nedavno ispričao, na kasting za "Ubice mog oca" se prijavio onlajn, i to iz kovid bolnice.
"Krenuo sam da se bavim glumom još tokom srednje škole. Tad sam krenuo u Dadov, to mi je otvorilo neka vrata i vrlo brzo sam radio svoj prvi veliki film 'Posmatrači' u režiji Nikole Ljuce, uz neka velika glumačka imena. Iz manjeg projekta sam išao u sve veće, a nadam se da će tako i ostati. Što bi Crnogorci rekli: 'Da Bog da išao uvek uzbrdo i nikad ne dostigao vrh' jer na vrhu možeš da ideš samo nizbrdo", rekao je Đorđe i nastavio:
"Serija 'Azbuka našeg života' je naišla kao nešto najveće što sam do sada radio kada su domaće serije u pitanju. Nije epizodna uloga kakve sam imao ranije, mislim da sam se pokazao u dobrom svetlu. Imao sam sreću da sam poslednje dve godine, bez obzira na ovu bolest koja nas je zadesila, dosta radio. Neke projekte sam čak i izgubio zbog bolesti, jer sam preležao koronu i bio sam u kovid bolnici koja je tada bila Areni, gde sam dobio ulogu za seriju 'Ubice mog oca' jer sam radio kasting baš tu", ispričao je Đorđe za "Dnevnik".
On je zatim opisao kako je izgledala audicija iz bolničke postelje, dok se borio sa korona virusom.
"Prvi dan kako sam došao tamo sam radio kasting za seriju 'Ubice mog oca' putem Zoom platforme, bilo je to neverovatno. Javila mi se rediteljka Maša Nešković koja me je gledala, a oko mene su ljudi prolazili u skafanderu, maskama, kašljali su, to je bilo katastrofa. Кao da sam bio u Černobilu. Izgovarao sam tekst koji sam pripremio za taj kasting, a zapravo sam se osećao kao da ne znam gde se nalazim. To je bilo potpuno ludilo. Posle nekoliko dana su mi javili da sam dobio ulogu. Da li se njima samo svidelo to u kakvom sam se izdanju javio, ne znam. Posle toga sam se vratio na 'Azbuku', ali smršao sam nekoliko kilograma, pa mi je trebalo da se povratim i održim kontinuitet, a vrlo brzo nakon toga sam i krenuo da snimam 'Ubice mog oca' u istom dahu. Nisam imao tih nedelju - dve odmora, što doktori preporučuju kada preležiš kovid. Meni je čak u izveštaju pisalo da odmorim od tri do šest meseci, a ja sam već posle tri nedelje snimao scenu u kojoj sam morao da igram košarku. Nisam imao ni daha, ali sam znao da za ovaj posao kojim ja želim da se bavim uvek treba dati sto odsto, jer mnoge veće legende od mene su igrale predstave i pod temperaturama i u mnogo gorim izdanjima".
