Nataša Đuričić i Emilija Milovanović otkrivaju čime su se bavile pre susreta na KURIR televiziji
Na Kurir televiziji srele su se kao slučajni partneri, a onda su voditeljke Brzih vesti Nataša Đuričić i Emilija Milovanović deleći radno mesto postale i dobre drugarice. Dok je Nataša posle završenih prava odmah uplovila u novinarstvo, i nakon rada na nekoliko televizija u martu 2021. stigla na Kurir, Emilija je kao najmlađi prezenter informativnog programa u Srbiji, ali i najmlađa u informativnoj redakciji Kurir televizije, pred kamere stigla, kako kaže, slučajno.
Posle srednje turističke upisala je Fakultet političkih nauka, a u međuvremenu je pisala kolumne za različite magazine i časopise i bila urednik magazina za mlade Youthnow, a radila je i kao moderator na biznis i IT konferencijama. Totalni obrt nastao je kad je posle zaposlenja u oblasti nekretnina slučajno dospela u TV studio.
Kako je došlo do toga?
Emilija: Slučajnost. I pored svih nagovora i predloga onih koji me poznaju i toga što mi je najbolja prijateljica često govorila da sam rođena za televiziju, ni u kom slučaju nisam planirala da se oprobam u televizijskom poslu, posebno ne u informativi. A onda sam popustila i otišla na audiciju. Izgleda da bih baš pogrešila da nisam. Na audiciju sam otišla zbog drugačijeg formata, ali sam upoznala sadašnjeg urednika Zorana Mihajlovića, koji je bio odlučan u nameri da me pripoji informativnoj redakciji. Danas mi je veoma drago što je tako.
Nataša je tu duže. Šta se sve promenilo otkako ste došli na Kurir pre skoro dve godine?
Nataša: Prvi utisak je bio i ostao kolegijalnost i profesionalizam. Vesti su kratke, jasne, naši reporteri su uvek prvi na mestu događaja. Pojačanje u informativnoj redakciji su mladi novinari koji su svojim izveštavanjem doneli osveženje u pozitivnom smislu.
Poredite li Kurir s prethodnim televizijama na kojima ste radili?
Nataša: Poređenje je neminovno. Ono što je dobro prenosite u novi kolektiv. Televizija Kurir se izdvojila pre svega po Brzim vestima. To nije lako. U pet minuta treba spakovati sve najvažnije vesti, a tu su i reporteri koji vrlo često imaju minut da prenesu sve važno što se dešava na terenu. Da uspevamo u tome, pokazuje velika gledanost naših Brzih vesti.
Emilija, koliko vam je to što ste radili kao konferansije pomoglo u prezenterskom poslu?
Emilija: Svaki posao je priča i iskustvo za sebe. To što sam radila konferencije pomoglo mi je da izgradim samopouzdanje i ne plašim se da improvizujem i pogrešim, jer su greške sastavni deo života.
Doprinosi li više vežba ili talenat da one ipak budu retke?
Emilija: U našem poslu ključne su dve sušte suprotnosti: priprema, kao osnov s kojim ulazim u studio, i spontanost u situacijama kad se dešavaju stvari koje nisu u "košuljici". Ne mogu da kažem da su greške nedopustive, jer smo najpre ljudi, ali je balansiranje između te dve stvari ključno.
Nataša: Iskustvo je presudno, a talenat je važan u svakom poslu, posebno na televiziji. Živ program često donosi iznenađenja tako da prezenter, pored toga što mora da bude informisan o svim događajima, mora i brzo da reaguje. Televizija je timski rad. Gledaoci na ekranu vide mene, ali ne i celokupan tim u režiji, koji predvodi realizator. Sve vreme dok traju vesti u kontaktu sam s realizatorom i to je važan segment u našem poslu.
Po čemu pamtite prvi ulazak u studio i jeste li se oduvek lepo "razumeli" s kamerom?
Nataša: Kako se to na televiziji kaže, "kamera me voli". (Smeh) To je moja prednost, o kojoj ne razmišljam. Stilisti, šminkeri i frizeri misle o tome. Moje vatreno krštenje bio je dnevnik na TV Politika. Sećam se da sam imala tremu dok nisam ušla u studio, a kad je krenula špica dnevnika, prosto je iščezla. Emilija: Prvi ulazak u studio pamtim po osećaju da, koliko god sam bila zbunjena, nisam bila sama. Znala sam da su moja porodica, prijatelji, ali i kolege iz redakcije prikovani za ekrane i da smo u tome svi zajedno, pa je taj osećaj bio prisutniji od treme. Nakon tog prvog uključenja, svaki sledeći izgledao mi je kao da sam se rodila u studiju i da je to moj teren odavno.
Koliko je televizijski studio specifično radno mesto?
Nataša: Dok se ne upale svetla, kamere i reflektori, studio je samo obična prostorija. Sedate za sto, kačite mikrofon, kamermani ulaze, režija odbrojava, kreće špica vesti... I onda počinje magija.
Emilija: To je mesto gde je dobra komunikacija s kolegama iza kamere ključna za realizaciju bilo kakvog programa. Ti ljudi čine svaki moj dan i bez sumnje znaju šta je ono što mi treba da bih funkcionisala besprekorno.
Kako izgleda vaš radni dan u pauzama između dva uključenja?
Nataša: Tako što se pripremam za sledeće uključenje. Ali to je deo posla i rutine. Uvek se nađe vremena za kafu i druženje. Dobar smo tim.
Šta je danas izazov u vašem poslu?
Nataša: Svaki novi dan, nove vesti. Bila sam u studiju kad su se dešavali važni događaji kod nas i u svetu: revolucije, hapšenja, velike katastrofe... I uvek je isti izazov preneti tačnu vest, postaviti pravo pitanje i dobiti tačnu informaciju.
Nataša, koliko vas je za ovaj posao predodredilo to što ste odrasli u novinarskoj porodici?
Nataša: Sigurno je doprinelo to što su mi roditelji novinari da krenem njihovim stopama. Imala sam podršku, a novinarski poziv je zarazan, tako da dileme nije bilo. Pravni fakultet dao mi je šire obrazovanje i olakšava mi mnoge segmente u poslu. Iako sam tokom studija razmišljala da se bavim advokaturom, to je bilo kratkog daha. Novinarstvo je ipak pravi izbor.
A vas, Emilija, to što ste se bavili i pisanjem?
Emilija: Ne mnogo, jer su teme kojima sam se bavila bile vezane za svakodnevni život i jednostavnost koja ga čini. S druge strane, pomoglo mi je da pronađem način da budem ono što jesam i delove sebe i svoje ličnosti prenesem na sve čime se bavim. Nemam nameru da menjam pravac karijere, ali volim da učim, istražujem i svoja znanja i veštine nadograđujem kad god i gde god za to imam priliku, bez obzira na to da li se radi o televiziji, pisanju knjiga, muzici ili kuvanju.
Razmišljate li o autorskoj emisiji poput onih koje ste iz oblasti kulture nekada vodili?
Nataša: Svakako da bih volela, jer kultura je deo našeg života ili bi bar tako trebalo da bude, a sve manje mesta je na svim televizijama za nju.
Emilija: O tome razmišlja svako ko se na bilo koji način bavi televizijom, verovatno zato jer smo na ovom svetu da bismo ostavili neku vrstu ličnog pečata. Aktivno razmišljam o tome i imam vrlo preciznu ideju, za koju sam sigurna da će, kad bude bilo pravo vreme, doživeti realizaciju.
Koliko se dobro poznajete s obzirom na to da ste uvek suprotne smene?
Nataša: Srećemo se u toj primopredaji uz kafu. Odlično sarađujemo. Emilija je divna koleginica, veoma posvećena poslu, odličan prezenter i veoma talentovana. Savete vrlo rado dajem, ali i prihvatam.
Emilija: Poznajemo se veoma dobro. Bez obzira na raspored, uvek pronađemo vremena da popijemo kafu. Nataša je pre svega dobar čovek, pametna, nezavisna i jaka žena, koja me je naučila da razdvojim važno od nevažnog i svoju energiju kanališem na prave stvari. Smatram da je u ovom poslu to jedna od najvažnijih stvari.
(Kurir.rs / Jasmina Antonijević Milošević)
