Kada je, pre više od jedne decenije, stigla odluka Brisela da ukida vize Srbiji za putovanja u zemlje Evropske unije, podrška naših građana evrointegracijama bila je na maksimumu - iznad 70 odsto!
Vremenom, ona je varirala, a pad se najviše primetio kada su izručeni haški optuženici.
Na istraživanjima od pre godinu i dve, građani su pokazali skepsu prema ulasku u EU, a na poslednjem istraživanju koje je uradilo Ministarstvo za evropske integracije, dve trećine ljudi podržava reforme u državi, ali ne i samo pridruživanje najuticajnijoj evropskoj porodici.
Tačnije - ako bi pitanje na referendumu danas glasilo: "Da li ste za ulazak Srbije u Evropsku uniju?", 43 odsto građana bi odgovorilo "da", protiv bi bilo 32 odsto, 13 odsto ne bi uopšte glasalo, dok se 12 odsto građana izjasnilo da ne zna šta bi odgovorilo na postavljeno pitanje.
Iako jeste zabeležen pad podrške za članstvo, ocene su da on ipak nije onoliki koliki se očekivao, u okolnostima rata u Ukrajini, krizi, i čestim kritikama u javnosti na račun integracija. Zanimljivo je da Srbi i dalje u anketama vrlo verno biraju Nemačku za zemlju u kojoj bi voleli da žive i rade, a na primer Rusiju gotovo i da ne pominju u tom kontekstu, niti vide svoju decu da se u toj zemlji školuju.
Šta najviše opredeljuje Srbe za stav o EU? Da li se, ako dođe do napretka u dijalogu oko KiM, može očekivati ubrzani put ka Uniji? Da li je i samoj EU potrebna reforma?
U Usijanju govore:
Aleksandra Kolaković, viša naučna saradnica na Institutu za političke studije
Dimitrije Milić, politikolog iz organizacije Novi treći put
Urednica i voditeljka Silvija Slamnig
