Pristupanjem Finske, zapadni vojni savez dobio je modernu vojsku organizovanu sa osnovnim zadatkom odbrane od sukoba u Ukrajini duž zajedničke granice duge 1300 kilometara.

Pristupanje Finske pripremano je godinu dana i odbačena je dugotrajna politika vojne neutralnosti, iako je njihova saradnja s NATO-om uvek bila značajna. Godišnji vojni budžet ove skandinavske zemlje od oko 6 milijardi dolara podržava stalne oružane snage koje se sastoje od oko 23.000 vojnika, kao i sistem služenja vojnog roka za muškarce što bi značilo da zvanični Helsinki može vojsku da poveća na oko 280.000 pripadnika u slučaju rata, a tu je i 900.000 rezervista koji prolaze redovne vežbe obuke.

Finska već sada troši nešto više od 2 % svog BDP-a na odbranu, ispunjavajući time propisani cilj NATO-a određen za zemlje članice još 2014. godine.

Finska vojska svrstava se na 51. mesto kao najmoćnija vojsku na svetu. Zanimljiv je i podatak da Finska ima veće artiljerijske snage od Nemačke i Francuske zajedno – i visoko obučene male jedinice sposobne za razorne efekte u u slučaju invazije mnogo jačih vojnih snaga.

Ulaskom Finske u NATO, severni region ove zemlje, Laponija, nudi najveće područje za obuku NATO snaga u Evropi kada su vazdušne borbe u pitanju. Osim toga Finska ima obalu dugu gotovo 4500 kilometara na Baltičkom moru, koja se sa pristupanjem ove zemlje savezu i verovatnim članstvom Švedske sada može smatrati "jezerom NATO-a".

Na ulazak nordijske zemlje u NATO pakt Rusija nije ostala imuna. Ministarstvo spoljnih poslova Ruske Federacije saopštilo je da će ulazak Finske u NATO negativno uticati na odnose Moskve i Helsinkija i da će Rusija biti prinuđena da preduzme kontra mere.


Koje konkretne vojno tehničke mere Rusija planira da preduzme?

Šta dobija Finska ulaskom u NATO?

Da li ulazak Finske može uticati na rusko-ukrajinski sukob?

Gosti Usijanja:

Milovan Jovanović - politički komentator

Dimitrije Milić - Novi treći put

urednica i voditeljka - Jelena Pejović