Venecuelanci su juče referendumom, koji je raspisao predsednik Nikolas Maduro, potvrdili tvrdnju Karakasa da ima suverenitet nad naftom i rudama bogatim područjem susedne zemlje Gvajane.
Esekibo je region od oko 159.500 kvadratnih kilometara zapadno od reke Esekibo kojim trenutno upravlja i kontroliše Gvajana, ali Venecuela polaže pravo kao deo svoje teritorije. Gvajana je siromašna i slabo naseljena zemlja s oko 800.000 stanovnika, čija je ubrzana transformacija započela 2015. kada je američka kompanija "Ekson mobil" pronašla naftu kod obala Esekiba i kada je i Venecuela obnovila interesovanje za sporni region. Pored značajnih nalazišta zlata, dijamanata i aluminijuma I nalazišta ugljovodonika na moru, crno zlato je dalo neviđeni podsticaj ekonomiji, podižući BDP Gvajane za čak 62 procenta 2022. godine.
Na konferenciji za novinare na kojoj su objavljeni preliminarni rezultati prvog kruga prebrojanih glasova, 95 odsto birača glasalo je za pripajanje Eskiba Venecueli. Venecuela je dugo polagala pravo na tu zemlju, za koju tvrdi da je bila unutar njenih granica tokom španskog kolonijalnog perioda.
Gvajana je pretnju pripajanja Esekiba Venecueli ocenila kao "egzistencijalnu", a zvaničnici ove male zemlje su referendum i zveckanje oružjem u regionu uporedile sa ruskom invazijom na Ukrajinu. Međunarodni sud pravde u Hagu je u petak, nakon prijave Gvajane odlučio da "Venecuela treba da se uzdrži od referenduma", ali su iz Karakasa poručili da će ga održati bez obzira na tu presudu.
Kako će Venecuela spovesti svoju odluku o secesiji Esekiba? Da li Venecuela rizikuje da otvori novo ratno područije?
Kako će reagovati medjunarodna zajednica?
Kome pripada nafta Esekiba?
Dr Rajko Petrović - Institut za Evropske studije
Mahmud Bušatlija - savetnik za investicije i razvoj
Alekasandra M. Gajić - Centar za društvenu stabilnost
Urednik i voditelj: Jelena Pejović
