Raspad Jugoslavije je bio prvi veći oružani sukobi na tlu Europe od drugog svetskog rata.
U ratovima na području Hrvatske i Bosne i Hercegovine poginulo je između 130.000 i 140.000 ljudi, dok je oko 4.000.000 prinudno raseljeno, od čega 2,2 miliona u ratu u Bosni i Hercegovini. Mnogi zloičini nad srpskim stanovništvom nikada nisu procesuirani u zalog pomirenja i suživota sa drugim entitetima nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma i okončanja ratnog sukoba.
Generalna skupština Ujedinjenih nacija glasaće o Rezoluciji o Srebrenici 23. maja, a ukoliko bude usvojena, 11. jul biće proglašen Međunarodnim danom sećanja na žrtve genocida u Srebrenici, uvodnu reč dobila je Nemačka, zemlja poznata po najvećem genocidu u Evropi. U sedištu Ujedinjenih nacija održala se panel diskusija "Mi govorimo, jer oni ne mogu - glasovi koje treba čuti", na kojoj žrtve rata u Bosni i Hercegovini iznose svoja svedočenja.
Kako će teći procedura glasanja o Rezoluciji o genocidu u Srebrenici?
Na koji način zemlje kosponzori nacrta ucenjuju članice da glasaju za rezoluciju?
Koje posledice po region povlači rezolucija?
Gosti “Usijanja”:
Dragoljub Kojčić politički filozof
Srđan Barac Centar za društvenu stabilnost
Aleksandar Šešelj zamenik predsednika Srpske radikalne stranke
