U ratu bio snajperista, a devojku zatekao mrtvu u kadi: Jeziva životna priča glumca koji igra inspektora u "Sablji"

Sarajevski glumac Feđa Štukan jedan je od glumaca kojeg gledamo u seriji "Sablja", priči o ubistvu premijera Zorana Đinđića, koja je počela da se emituje proteklog vikenda na Javnom servisu.

"Tada sam imao 18 godina, taman spreman za vojsku. U januaru mi je bio rođendan, a u aprilu počinje rat. Vladajuće strukture koje su 30 godina na vlasti prodale su svaki kvadrat zemlje oko Sarajeva i šire ljudima iz Saudijske Arabije, Katara i Emirata. Da li je ta zemlja uopšte deo BiH jer to je vlasništvo ljudi koji nisu odatle? Da li to uopšte pripada BiH? Da li tu treba sad staviti neku drugu zastavu? Ovo govorim na tragu onoga o posedovanju zemlje, pripadnosti komadu zemlje. Meni su ti koncepti poptuno strani. Kad to želim da shvatim moram da ugasim pola kapaciteta svog mozga i onda mi postaje jasno o čemu se tu radi. Ali moram da mislim sa pola glave i onda vidim kakav je to jedan besmisao. Dati život zbog komada zemlje…?! Ako to znači patriotizam onda ja nisam patriota".

Pročitajte još: "TAMO SVI PRIČAJU DA SU NORMALNI" Glumac godinu dana proveo u ludnici

"Patriotizam u nekadašnjoj Jugi se ogledao i u nekoj lepoti življenja, dok se današnji patriotizam ogleda u užasu u želji da drugi umru, da drugi budu silovani, proterani. U jednoj noći smo promenili diskurs. A desilo se i to da smo iz tog lepog patriotizma otišli u ružne nacionalizme. Smanjile su se granice i ljudi su se osećali ugroženima. Taj patriotizam se razvio u nacionalizam i u fašizam. Što više stežete granice oko čoveka taj patriotizam sve više raste u sve ove negativne aspekte. Najveći patriotizam bi se osetio kada bi ste se u kvadratni metar ogradili bodljikavom žicom".

"Tokom rata nisam osećao patriotizam, više je to bila euforija - imaš 18 godina, neko ti da pušku i sad ti možeš da ubijaš. Probude se životinjski instinkti koji se sastoje od nekakvih stvari u mozgu koje služe za samoodbranu. Poput amigdale u mozgu koja govori čoveku da treba da se odbrani u toku napada. Mislim da ta amigdala toliko negira tu smrt. Kada smo u smrtnoj opasnosti ona proradi, da vam adrenalin da bežite ili da se borite. Zbog nje su ljudi i pre religijskog mislili da će i posle smrti živeti. Nisu monoteističke religije izmislile zagrobni život, toga je bilo i pre. Jednostavno amigdala toliko negira smrt da će je negirati sve vreme. Odatle proizlazi ta ideja da ćemo živeti večno".

Feđa je ispričao šta je bilo "opravdanje" da krene u rat.

Proćitajte još: "DALI SU MI BEBU U RUKE, A ONE BILE ZAGNOJENE" Glumac kog su priveli u Beogradu krizirao u bolnici - preživeo pakao

"U rat ulazim da branim bratstvo i jedinstvo. To je jedina moja borba u koju ulazim. Kasnije taj rat postaje nacionalistički i verski. I onda se počelo ginuti za raj, a ja u to nisam verovao. To nije deo mog koncepta i nisam želeo da poginem za nešto u šta ne verujem. A rat je potpuno otišao na tu stranu. On nije počeo kao verski ali se u to pretvorio. Ne znam ko je sa druge strane nišana. To može biti i najbolji i najgori čovek. Svi smo sposobni i za jedno i za drugo. I za ono između toga. Moj deda je bio pukovnik i predavač na vojnim akademijama širom Jugoslavije. Ono što sam naučio od njega je da zločine najviše čine oni koji imaju najviše oružja".

Feđa se dotakao i činjenice da je bio snajperista, a potom otkrio i šta misli o njima.

"Snajperisti su najveći šljam, za njih nema suđenja. Oni se ubijaju na licu mesta. Imao sam obuku kod mudžahedina. To je nešto što moja strana ne priznaje, taman da ih mučite. Zna se da su postojali, ali to da su obučavali zvaničnu vojsku BiH, e to se krije. To je vojna i državna tajna. Ali mene to ne zanima, i ne zanima me ni vojska i država. Mudžahedini su me obučili i za snajperistu i za bombaša samoubicu i za nekoga ko prenosi drogu preko granice da bi time mogao da finansira neke akcije. Obučen sam za masu nekih stvari. Snajperista sam bio jedan dan. Gađao sam čoveka koga sam hvala Bogu promašio. Nisam ga ubio - to jeste divno. Ali je samo po sebi strašno što sam pokušavao da ga ubijem sa 7-8 metaka. E to je odvratno.

"Snajper obično radi tako što ste vi na višoj poziciji od onih koje gađate. Međutim meni je čovek stajao na vrhu brda, a ja sam bio dole. Dakle, metak ima jedan pad kad tako gađate i vi to morate uračunati. Ili preticanje - da vi ispalite tako metak da on kad protrči naleti na metak. On je stajao gore, a ja sam optiku podesio kao da mi je u ravni ili kao da je dole. Potpuna glupost, ali srećom da sam tako uradio. On metak nije ni čuo. To je jedini dan kada sam držao snajper. I tog dana sam rekao da više nikad ni na koga neću pucati. I tada shvatam da se vraćam u rov gde me ljudi ne gledaju blagonaklono isključivo jer nemam ime koje je u skladu sa većinom imena u mom rovu.

Pročitajte još: Kako je Anđelina postala kuma inspektoru iz "Sablje"? Holivudsku zvezdu i glumca spojile su slične, teške sudbine

"Slučajno sam ubio psa. Postavio sam minu u neprijateljski rov i pas je aktivirao minu. Ubio sam nenamerno psa koga sam voleo, koji je dolazio u naš rov i koji je nas spasavao. A spasavao nas je jer kad minobacač opali sa druge strane on krene da cvili, trči, i mi svi pobegnemo. I samo je reagovao na taj minobacač čija granata pogađaja taj tu deo. Spasio je stotine nas. A taj pas je bio malo kod nas, pa malo pređe i na ‘vašu stranu’. I stalno je trčkarao. I ja ga ubijem nenamerno. I nije mi dobro zbog toga. Tada vidim i da se ljudi odjednom dele po imenima. Kad sam sve to tokom tih par noći video kažem sebi - nije vredno to što vi mislite da je vredno. Ja ne verujem u zagrobni život i za to neću da poginem".

Feđa Štukan je otkrio da je pored rata imao i svoju ličnu borbu, borbu sa porocima, a potom i gubitak devojke.

"Rano sam počeo da pijem i da probam sve te hemikalije. Zapravo, pravo dno sam dotakao kada sam izašao iz Sarajeva. Kada sam izašao iz ludnice upao sam u jedan bend, počeli su koncerti i mi smo završili kao predgrupa Brusa Dikinsona. Tako sam izašao iz rata. Počeli smo onda da snimamo po kafanama, nije bilo love. I tada sam počeo sa alkoholom i drogom. E kada sam se 1996. vratio u Sarajevo onda sam baš bio na dnu. Jedno šest godina sam bio u mulju. I evo sad će 20 godina biti od kako sam se skinuo sa droge. A posle droge sam krenuo da budem baš težak alkoholičar".

Glumac priznaje da nije imao strah da će umreti od droge.

"Ne. Ti si toliko već u tome da si se pomirio da se jedno jutro nećeš probuditi. Ali to ne predstavlja nikakav problem jer ti je život već toliko s*anje da je i bolje da se završi što pre. Već ti više dosadi da trčiš za tim da bi bio iole normalan. Znaš da si bolesnik, znaš da kad se zvekneš sa tim nećeš dobiti nikakvu euforiju, nikakvu lepotu, nego samo možeš biti samo malo normalniji. Ali problem ostaje i dalje".

Ističe da je posle svega što je prošao, gubitak devojke bio najpotresniji.

"Najpotresnije mi je bilo kada sam ušao u kupatilo i našao svoju devojku mrtvu. To se ne može porediti ni sa ratom ni sa narkomanijom. To je najgori trenutak. I tada kreće najgori period mog života za koji je rat smejurija. Meni barem, jer ja sam u ratu prošao super. Ima mnogo gorih ljudskih priča o ratu od moje. Nesrećan slučaj. Stradala je od bojlera koji nije radio kako treba. Stradala je jer ljudi nisu održavali zgradu kako treba. Poginula je zbog javašluka. To me je toliko raznelo. Godinama sam pokušavao da izbegnem u ovom rukopisu da se vratim u taj trenutak. I sad kad pričam o tome ja se moram izmestiti i moram o tome da pričam iz trećeg lica, kao da prepričavam tuđi događaj. Takve stvari ostaju u čoveku. Stiglo me je kada sam pisao o tome. Ali i tada sam, dok sam pisao knjigu, pretrčao preko tog dela života".

Poslušajte čitav intervju: 

BONUS VIDEO:

Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!