Regulatorna tela u zemljama okruženja suočavaju se sa istim problemima u emitovanju rijaliti programa, saglasili su se danas u Beogradu predstavnici regulatornih tela iz zemalja bivše Jugoslavije, navodeći da je neophodno zajedničko delovanje kako bi se otklonilo sve ono što je na štetu građana.
Član Saveta republičke radiodifuzne agencije (RRA) Goran Peković izjavio je da se zakonom svakako može mnogo postići, dodajući da zakon sam po sebi nigde nije dovoljan, što pokazuju evropska iskustva.
"Mora da postoji nešto što se zove samoregulativa, mora da postoji veća odgovornost urednika medija. Donošenje novih kaznenih odredbi u medijima neće doneti mnogo dobrog ni državi ni medijima", istakao je Peković i dodao da predstoje velike tehnološke promene, digitalizacija, promene zakona o oglašavanju.
Mediji danas, naveo je on, pre svega komercijalni, zbog tržišne utakmice, požele da neke senzacionalističke teme i skandale, objave kako bi podigli rejting.
Pomoćnik direktora za emitovanje, Regulatorna agencija za komunikacije Bosne i Hercegovine Helena Mandić izjavila je da je u poslednjih pet godina u BiH nije bilo previše prijava kada je reč o rijaliti programima.
Do sada je Regulatorna agencija za komunikacije, navela je, izrekla pet sankcija zbog prekršaja kodeksa o emitovanu radio-televizijskog programa.
"Tri prekršaja kodeksa odnosila su se na televiziju koja program emituje iz druge države, dok su se druge dve odnosile na domaće rijaliti programe", objasnila je Mandić.
U BiH ne postoje posebna pravila za emitovanje rijaliti programa, rekla je ona, dodajući da ukoliko Agencija primi prijavu protiv takvog programa ili sama sazna da je došlo do kršenja kodeksa, preduzima istražne mere i izriče sankcije.
"Rijaliti programi u BiH za sada ne trpe organičenja poput ovog u Srbiji da se ne emituju uživo", izjavila je Mandić.
Predsednik makedonske radiodifuzne agencije Zoran Stefanoski istakao je da je Makedonija pokušala da sama napravi rijaliti program, ali to joj nije pošlo za rukom, zbog čega preuzima takvu vrstu programa iz okolnih zemalja, uglavnom Srbije.
"Problemi koji se javljaju u Srbiji, kada je reč o rijaliti programima, javljaju se i u Makedoniji. Dodatni problem predstavlja i to što se takvi programi moraju titlovati", istakao je Stefanoski.
Prema njegovim rečima, predlog je da se rijaliti programi prvo obrade, titluju, pa tek onda emituju, jer će na taj način biti uklonjeno sve ono što šteti mladima.
Pomoćnik direktora Agencije za elektronske medije Crne Gore Momčilo Stojanović smatra da i medijima treba stvoriti uslove za rad, jer se oni bave biznisom.
"Javni servisi treba da se bave ukusom, kulturom i sličnim stvarima, dok za komercijalne medije to nije profitabilno", rekao je Stojanović i zaključio da bi, ipak, trebalo propisati šta se može, a šta ne.
(FoNet)
"Mora da postoji nešto što se zove samoregulativa, mora da postoji veća odgovornost urednika medija. Donošenje novih kaznenih odredbi u medijima neće doneti mnogo dobrog ni državi ni medijima", istakao je Peković i dodao da predstoje velike tehnološke promene, digitalizacija, promene zakona o oglašavanju.
Mediji danas, naveo je on, pre svega komercijalni, zbog tržišne utakmice, požele da neke senzacionalističke teme i skandale, objave kako bi podigli rejting.
Pomoćnik direktora za emitovanje, Regulatorna agencija za komunikacije Bosne i Hercegovine Helena Mandić izjavila je da je u poslednjih pet godina u BiH nije bilo previše prijava kada je reč o rijaliti programima.
Do sada je Regulatorna agencija za komunikacije, navela je, izrekla pet sankcija zbog prekršaja kodeksa o emitovanu radio-televizijskog programa.
"Tri prekršaja kodeksa odnosila su se na televiziju koja program emituje iz druge države, dok su se druge dve odnosile na domaće rijaliti programe", objasnila je Mandić.
U BiH ne postoje posebna pravila za emitovanje rijaliti programa, rekla je ona, dodajući da ukoliko Agencija primi prijavu protiv takvog programa ili sama sazna da je došlo do kršenja kodeksa, preduzima istražne mere i izriče sankcije.
"Rijaliti programi u BiH za sada ne trpe organičenja poput ovog u Srbiji da se ne emituju uživo", izjavila je Mandić.
Predsednik makedonske radiodifuzne agencije Zoran Stefanoski istakao je da je Makedonija pokušala da sama napravi rijaliti program, ali to joj nije pošlo za rukom, zbog čega preuzima takvu vrstu programa iz okolnih zemalja, uglavnom Srbije.
"Problemi koji se javljaju u Srbiji, kada je reč o rijaliti programima, javljaju se i u Makedoniji. Dodatni problem predstavlja i to što se takvi programi moraju titlovati", istakao je Stefanoski.
Prema njegovim rečima, predlog je da se rijaliti programi prvo obrade, titluju, pa tek onda emituju, jer će na taj način biti uklonjeno sve ono što šteti mladima.
Pomoćnik direktora Agencije za elektronske medije Crne Gore Momčilo Stojanović smatra da i medijima treba stvoriti uslove za rad, jer se oni bave biznisom.
"Javni servisi treba da se bave ukusom, kulturom i sličnim stvarima, dok za komercijalne medije to nije profitabilno", rekao je Stojanović i zaključio da bi, ipak, trebalo propisati šta se može, a šta ne.
(FoNet)
