Edukativna funkcija televizije proteklih godina bila je da se prvo nauči španski, a potom i turski – saglasni su učesnici panela o medijskom skeneru regiona 2014 "Gde se krije građanin Kejn", koji je u utorak održan u Beogradu u okviru Regionalne konferencije o trendovima u telekomunikacijama i medijima Digital 2014.

Učesnici panela bili su: Goran Karadžić (predsednik Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, Beograd), dr Tatjana Ćitić (odgovorni urednik Digitalnog programa RTS, Beograd), Željko Mitrović (Pink International, Beograd), Dražen Mavrić (Nova TV, Zagreb), Goran Milić (Al Jazeera Balkans, Sarajevo) i Brent Sadler (N1, Beograd), a moderator Jelena Gligorijević, pomoćnik glavnog urednika magazina "Vreme".

Vlasnik Pink Internationala Željko Mitrović rekao je da ta kompanija danas ostvaruje 40 odsto prihoda od prodaje sadržaja i otvoreno priznao:

"Kada bi me neko pitao da u jednoj rečenici objasnim ono čime se bavim rekao bih: preprodajom ljudske paznje. Kupujemo ljudsku paznju za nesto i onda klijentu prodajemo po drugoj ceni".

Goran Karadžić, predsednik RRA, istakao je da su sada gledaoci postali urednici medija i da televizije emituju samo ono što se njima dopada, da se podilazi ukusu najšire publike i da su izgubili želju za kreiranjem javnog mnenja.

"Ponekad se spuštamo do granice pristojnog, kako bismo odgovorili na potrebe gledalaca", priznao je Mitrović.

Predstavnici televizija priznali su da su im turske serije “spasile program” i naveli primer HRT-a, koji je uradio eksperiment i pojačano proizvodio i emitovao edukativni program, ali gledanosti nije bilo, a troškovi su bili obrnuto proporcionalni.

"Kada smo sproveli aknetu s pitanjem šta najviše volite da gledate na televiziji na prvom mestu je bio dokumentarni program, na poslednjem sapunske serije, a kada na program stavite dokumentarce on je na dnu liste gledanosti. Naravno, sapunice su na prvom. Ljudi tom prilikom daju društveno poželjne odgovore", rekao je Dražen Mavrić, generalni direktor zagrebačke TV Nova.

Goran Milić, govoreći o rijaliti programima, citirao je Aleksandra Tijanića: "Na hiljade ljudi u Srbiji ne spava kako bi gledalo pet ljudi kako spavaju".

 "Televizija je kod nas nastala iz radija, a u Americi iz Holivuda – njima je prioritet bila gledaost", dodao je Milić.

Tatjana Ćitić iz RTS je istakla da Javni servis ima oko 4.300 zaposlenih, dosta je viška i priznala da "moraju da se transformišu u mali system koji će funkcionisati nakon digitalizacije", a na repliku Željka Mitrovića da dokumentarnog I edukativnog programa ima samo u tragovima odgovorila:

"Medijski javni servis ima obavezu takođe da ima i zabavne sadržaje, tako da mi odgovaramo na tu obavezu".

"Mi naznačimo kada određeni sadržaj nije prikladan za mlađe od 18 godina, a vi u udarnim slotovima, između osam I devet, treba da naglašavate: “program koji gledate nije stariji od 18 godina”, kako glasi šala koja kruži Internetnom. Sramota je da RTS, sa tolikim novcem kojim raspolaže, ne proizvodi sopstveni dramski program, već u najgledanijim terminima emituje ‘Srećne ljude’ i ‘Bolji život’", uzvratio je Mitrović.

ŠTA ĆE BITI SA DIGITALIZACIJOM?

Željko Mitrović je u susret digitalizaciji televizije, koja bi u Srbiji trebalo da stupi na snagu 2015. godine izrazio bojazan da će tog dana 700 ili 800 hiljada domaćinstava ostati u mraku, jer neće biti u mogućnosti da prate TV program ukoliko ne budu imali odgovarajuće uređaje.

"Jedna ukupna tišina koja vlada oko pripreme za digitalizaciju je poprilično uznemiravajuća, jer 30 odsto će tog dana ostati, ako ne bude pripremljeno, ili dobilo boks, ili ako ne bude finansijskih mogućnosti da nabavi kabl ili boks. Sve države u regionu su se za to pripremale nekoliko godina, a mi smo osam meseci od toga i ništa se ne dešava", rekao je Mitrović.

"Jako grešiš, neće se desiti ništa zlo i građani Srbije neće ostati 1. maja bez signala", uzvratio je predsednik RRA dodao:

"Srbija je ovog trenutka pokrivena. Završava se tender za kupovinu setap boksova, a deo će biti poklonjen korisnicima socijalne pomoći ili onima sa najnižim primanjima. To zavisi od odluke Vlade. Radi se investicijama od više miliona evra. Cena po komadu će biti dd 22 do 25, pa više evra, a u zavisnosti od kvaliteta i funkcionalnosti", pojasnio je Goran Karadžić.