Početak kraja života u Jugoslaviji obeležilo je jedno ubistvo i to u američkoj provinciji. Tog februarskog jutra njeno beživotno telo, umotano u plastiku, nađeno je u ledenoj vodi.



Blesavi ali dobrodušni Pit Martel zove šerifa Trumana i izgovara pet reči koje će zauvek promeniti televiziju: “She’s dead. Wrapped in plastic”.



Ona je Lora Palmer. Serija je "Twin Peaks". Autor je Dejvid Linč a godina emitovanja u Jugoslaviji je 1991. Gledamo je na proleće, negde pred ponoć i seriju preuzimamo iz studija u Sarajevu. Muzika Anđela Badalamentija, glas Džuli Kruz i divlji i zlokobni vodopadi uvode nas u svet koji je do tad bio nezamisliv za mali ekran i porodičnu zabavu.

Koliko je samo višeznačno to što je "Twin Peaks" poslednji inostrani igrani program koji pratimo dok smo još uvek pod jednim grbom, zastavom i himnom a na pragu smo bratoubilačkog rata. Ovo je baš i bila serija o zlu koje je neuništivo jer samo menja oblik, o zlu koje prelazi sa jednog na drugog čoveka kao parazit ili pijavica, uz zastrašujuću pesmicu: “Vatro, hodaj sa mnom!”. Na tu temu bi mogao da se napiše odvojen tekst, ali nisam tu da se bavim polit-pop analizama, već da vam pišem o svojim TV momcima.

Srednjoškolska ekipa u seriji je moje godište, pa lako mogu da se identifikujem i sa Donom, i sa Odri a ponajviše sa upokojenom Lorom Palmer. Lora je nevaljala školska princeza, spolja gladac a iznutra jadac, preko dana anđeo a uveče đavo, najlepši san i noćna mora, sve u jednom. A oko nje lete, lete svi… Od Bobija do sanjivog Džejmsa, od psihijatara do poremećenog oca, preko brutalne ekipe iz kazina “One Eyed Jack’s”.

Ko je ubio Loru? Prvi na spisku za ispitivanje je svakako iskorišćeni pa odbačeni Bobi. Najslađi mangup lokalne srednje škole, crna gusta kosa pada preko lica, perfektni beli zubi kao koke ispod strehe vire, on je nemiran u policiji, šarmantan kad zavodi svoju novu cicu, konobaricu Šeli i nesnosan na porodičnim ručkovima. Bobi Brigs, crna kožna jakna, cigara i stav - nije bilo potrebno da tražim dalje. Bila sam Bobijeva i Bobi je bio moj dok nas kraj serije ne rastavi…

Ali… kako je zaplet odmicao, a nama se sve više vrtelo u glavama od Linčovih genijalnih pretumbavanja i uvrnutih likova, ja sam shvatala da je Bobi, iako prilično lep, u stvari veoma glup. Očni nerv se brzo zasitio, ostavila sam ga u naručju Šeli i njenog zlog muža Lea Džonsona i hitro se prebacila na briljantnog osobenjaka, specijalnog agenta Dejla Kupera.



Kuper je stvarno specijalan: njegove kafe, "crne kao ponoć u noći bez meseca". Njegovo svetačko strpljenje i trpljenje Odrinih seksualnih provokacija. Njegova fascinacija Tibetom i dirljiv odnos sa šerifom Trumanom. Njegov dugački mantil, zalizana kosa, šik kravata, džinovi, patuljci i "kremirana slanina".

Avaj, zaljubila sam se u Kupera!

Htela sam da baš ja budem "Diane", ta nikad viđena Manipeni, sekretarica kojoj u diktafon diktira svoje velike tajne ali i recepte za pite od višanja. Nisam ga “prevarila” čak ni kad je u gradić Twin Peaks, u velikom stilu i privatnom avionu, gotovo “getsbijevski”, uleteo bonvivan Džon Džastis Viler koga je igrao Bili Zejn, u zenitu svog dobrog izgleda, pre "Titanika" i neatraktivne ćelavosti.


Kraj serije je i Kupera doveo do mene (a JA sam Lora Palmer, to smo shvatili, je l tako?). Obećala sam mu da ćemo se videti na istom mestu, u crvenoj sobi, i to za 25 godina.



Dejvid Linč i kanal Showtime su fantastičnim tizerom najavili premijeru novih epizoda “Twin Peaks” za početak 2017. godine. Čekam te, moj specijalni agente Kuper. Čekam da nastavimo tamo gde smo stali, tu u crvenoj sobi… Znaš dobro, gde ti i ja ulazimo glavom, ostali ne smeju ni jednom nogom: "Through the darkness of futures past. The magician longs to see. One chants out between two worlds. Fire walk with me".

TIZER


DA LI STE ZNALI OVO?

Stiven Spilberg je veliki ljubitelj serije, i hteo je da režira prvu epizodu. Ipak, Linč je odlučio da bude "sam svoj majstor".

"I'd rather be his whore than your wife!", replika je koju izgovara Rose (Kejt Vinslet) svom vereniku Kalu koga igra pomenuti Bili Zejn u filmu “Titanik”. Originalno, ova fraza je prvi put upotrebljena u “Twin Peaks”. Norma, vlasnica kafića, kroz zatvorske rešetke baš ovom rečenicom objašnjava svom suprugu, kriminalcu Henku zašto želi da bude sa vlasnikom pumpe, Edom.

"Tvin Piks" - najbolji saundtrek svih vremena



(autor: Jelena Đurović)