MONDO je jedini srpski medij kojem je talentovana britanska glumica Emili Berington dala intervju, i otkrila detalje o seriji "Ljudska bića", ali i svom životu.

Humanoidni sintovi (sintetička bića) postala su neizostavni deo ljudskog društva, i poslušno služe i štite populaciju. Ali, šta se dogodi kada oni dobiju pravo na svest i slobodnu volju? Nisku je publika upoznala kao sinta koji ne veruje ljudskim bićima i ne voli ih, što je kulminiralo kada je ubila jednog od "klijenata" u sint-bordelu u kom je bila primorana da radi. Kroz Džordža Milikana i porodicu Hokins, uspela je da uvidi da ljudska bića imaju i drugu stranu, i da možda nisu bezvredna bez izuzetka. Sada Niska krije izvanrednu tajnu, opasnija je nego ikada i mora da odluči šta će učiniti sa moću da promeni svet.

Kako si prihvatila ulogu Niske?

"Pročitala sam scenario i oduševila se, jer često ženske likove gledamo samo kao nečije 'simpatije'. Niska je lik koji ima svoje misli i namere, ona je nestabilna i ponekad nasilna, ali ne možemo reći da je zlikovac. Veoma je kompleksna, baš kao i ljudska bića, ima mnogo slojeva i samim time nije definisana ni kao 'junakinja', ni kao zlica," rekla je Emili za MONDO.

Šta je najteže u ulozi koju tumačiš?

"Definitivno održavanje njene fizičke pojave. Niska, kao i svi sintovi, ima neprirodnu nepomičnost u licu, telu i glasu, i izazov je prikazati taj robotski 'mir', a u isto vreme uspeti da prikažeš ljudski nivo emocija. Ona misli i osećanja ne izražava kao ljudsko biće, i ukoliko ne pogodiš pravi način izraza, publika neće moći da u potpunosti shvati šta se u njoj dešava. Otkrila sam da je trik u tome da misliš njene misli, da ti bukvalno njena osećanja prolaze kroz glavu dok snimaš, i publika će uspeti da prepozna šta se iznutra odvija."

Beringtonova niže glumačke uspehe, ali je njena prva ljubav geografija koju je studirala, a zatim se oprobala u političkim vodama! Radila je za Laburističku partiju u britanskom parlamentu, pre nego što se posvetila glumi.

Najpre geografija, pa politika, kako si završila u glumi?

"Uvek sam uživala u glumi kao hobiju, i smešno je, kao da nisam bila sigurna kako neko POSTANE glumac. Mislila sam da je nemoguće probiti se u taj svet, ali sam tokom rada za laburiste shvatila da je i politika svet u kojem se teško probijaš, i ako sam tu uspela, šta me sprečava da se oprobam i u glumi? Probala sam i uspela."

U prvoj sezoni serije, Niska je radila u sint-bordelu, pa je Emili snimala brojne scene sa "klijentima", mada misli da je to bilo traumatičnije za glumce, nego za nju.

"Bilo mi ih je žao, tih glumaca koji samo dolaze da odrade neki posao, ni ne poznaju me a odjednom moraju da odglume neko užasno nasilje i iživljavanje. Mislim da je njima bilo teže, da im je bilo mnogo neprijatnije, ali svi smo morali da iznesemo brojne slojeve tih scena."

Niski je na kraju prekipelo i ubila je jednog od nasilnih "klijenata". Da li je bilo teško snimati scene nasilja?

"Pa, jeste, sa čisto tehničke strane – mora da izgleda kao da zaista želiš da unakaziš drugo ljudsko biće, a sa druge strane, paziš da ne povrediš glumca. Za mene, koja se nikada niasm tukla niti bilo koga udarila, bilo je zaista uvrnuto, jer mi je nasilje potpuno strano. Srećom, imali smo odlične koordinatore kaskadera i scena borbi, pa je sve dobro prošlo."

Šta misliš, šta je najveća razlika između sintova i ljudskih bića?

"Uh, to je zaista dobro pitanje. Rekla bih da je najprimetnija razlika u činjenici da su sintovi, da tako kažem, nepobedivi. Oni nemaju fizička ograničenja, niti strah od smrti, povrede, bola… Ljudska bića su mnogo ranjivija, jer kad su ona u opasnosti, ZAISTA su u opasnosti."

A šta bi bila najveća sličnost?

"Kao što smo videli u prvoj sezoni, i jedni i drugi pokazuju izraženu želju da zaštite one koji su im dragi."

Nisku ćemo u drugoj sezoni zateći u Berlinu, gde je pobegla sa kodom za osvešćavanje sintova. Kakvo je bilo snimanje u Berlinu?

"Jao, bilo je opčinjavajuće! Nikada ranije nisam bila u Berlinu i zaljubila sam se u taj grad. Srećom, imali smo i glumce iz Nemačke, pa su znali gde da me vode, bilo na klopu ili na provod. Osetila sam čari noći u Berlinu. Obišla sam i mnoge istorijske spomenike, ja sam pomalo 'štreber' za istoriju, volim sve da vidim i naučim, i sjajno sam se provela."

Pa, dođi onda u Beograd, vodićemo te mi ovde i u obilazak i u provod!

"Volela bih! Znam da mnoge svetske produkcije trenutno snimaju u Beogradu, i mislim da je Srbija sjajno mesto. Pošto volim istoriju, znam dosta toga o dešavanjima u skorijoj evropskoj istoriji, i volela bih da naučim još toga. Nedavno sam snimala u Rumuniji i saznala svašta o njihovoj istoriji,l a Srbija mi je definitivno na listi mesta koja bih volela da obiđem."

Serija "Humans" postavlja jedno zanimljivo pitanje – da li smo mi, kao ljudska rasa, previše zavisni od tehnologije? Likovi u seriji koriste sintove za sve, dok moderni čovek ne može bez Interneta, gedžeta…

"Iskreno, lično sam svakako zavisna od tehnologije. I zaista me to ponekad izluđuje. 'Poludim' ako mi se ugasi telefon, ako nemam više baterije, a 'moram' nešto da obavim. Primetila sam da sam zbog tehnologije izgubila brojne veštine koje sam ranije imala. Ne snalazim se dobro u prostoru, ne moram da zapamtim adresu ili ulicu, već samo gledam mapu na telefonu. I ako mi 'crkne' baterija, potpuno sam bespomoćna. Tako da, definitivno mislim da sam lično previše zavisna, ali i mi kao rasa, i to je veoma zabrinjavajuće."

Zbog čega?

"Pa, najpre, zavisimo od nečega što ne razumemo. I samim time, nemamo kontrolu nad time. Evo, ja recimo zaista ne znam kako funkcioniše moj wireless. Znam da ga imam i da radi, ali ne znam šta se tu tačno odvija. Čudno je i to, i činjenica da tehnologija sada vrši brojne zadatke koje su ranije vršili ljudi, i za to bili plaćeni. Danas kada odem u supermarket, na normalnoj kasi sa kasirkom vidim dvoje ljudi, a na kasi na kojoj sami skenirate robu, njih osmoro ili čak desetoro. Trebalo bi da budemo svesni toga," zaključila je glumica.

Novu sezonu serije "Ljudska bića" (Humans) možete pogledati premijerno od 23. februara na AMC kanalu. Pogledajte trejler!