Lazo Goluža je bio "mastermind", mozak jednog od najpopularnijih kvizova u bivšoj Jugoslaviji.

Znalo se - kad je na programu "Kviskoteka", sve staje! Voditelj Oliver Mlakar bi nam poželeo "ugodno veče", a onda bi predstavio takmičare i žiri, koji je stalno bio u ovom sastavu: Darko Novaković, Pavao Pavličić, Boris Senker, i autor Lazo Goluža.

Popularnost "Kviskoteke" ogledala se i u svakodnevnom govoru, pa bi tako, recimo, kad neko ne bi znao pitanje u školi iz nekog predmeta, samo "odvalio": "Profesorka, ulažem 'Kviska'!" (Kvisko je bio maskota Kviskoteke). Naravno, svi bi u učionici prasnuli u smeh. Osim profesorke...

Bila je tu i nagradna igra za sve gledaoce "Kvisko pita", a glavna nagrada bio je kolor TV domaće proizvodnje.

"Pre rata odnos Jugoslovena i ovaca bio je 1:1, a danas je taj odnos 3:1 u korist Jugoslovena? Odgovor je da, to je tačno! Prema podacima od 15. januara 1984. u Jugoslaviji je evidentirano 22.963.000 ćitelja i 7.458.000 grla ovaca", saopštio bi voditelj Oliver Mlakar, kloji bi potom iz neke ogromne kutije izvlačio kupone sa imenima onih koji su slali odgovore.

Mnogi Jugosloveni su se oprobali u ovoj igri, ali je nekolicina zaista bila nenadmašna. Među njima i istoričar Predrag Marković, tada student, a danas profesor i funkcioner Socijalističke partije Srbije.

Njega je u intervjuu za zagrebački "Večernji list", pomenuo i autor autor svih tih igara i najpopularnijeg jugoslovenskog kviza Lazo Goluža.

"Kviskoteka je dala nekoliko velikih kvizaša. Najuspešniji je Mirko Miočić, uz njega odmah Robert Pauletić (kasnije je bio i zamenik ministra turizma Hrvatske), a najveća klasa u Kviskoteci bio je beogradski student istorijePredrag Marković. Neka se niko od naših ne ljuti, ali to je istina, bio je fenomenalan!", rekao je Goluža, koji danas ima 81 godinu.

Među takmičarima, svojevremeno, bili su i poznati novinari, a svakako najpoznatije ime je Božo Sušec, nekadašnji sportski novinar i komentator.

Lazo Goluža, kojeg su kao malog podigle časne sestre (ostao je bez roditelja u Drugom svetskom ratu), nikada nije želeo da učestvuje u kvizu, iako je sam napravio, kaže, više od 1.200 igara!

"Nisam želeo nikada da nastupim na kvizu jer ja nisam taj tip, ja sam neko ko voli da stvara ambijent u kojem će se neko zabaviti. Na primer, na Jadranskim susretima napravio sam igre poput plivanja bez ruku, plivanja bez ruku i nogu, a sam sam dosta loš plivač. To je moja uloga - iza, a ne ispred ekrana", kaže najveći kvizolog ovog prostora.

Goluža kaže i da ga je "nervirala" praksa Televizije Beograd. Evo zašto:

"Uvek sam insistirao na tome da se kvizu pristupa kao nečemu što mora da zanima celu porodicu, da je to vrsta porodičnog fenomena. Usamljeno gledanje ne pruža takav ugođaj kao kad gledamo žena i ja zajedno, ili sa decom. Beogradska televizija je gurala jedan svoj politički magazin koji je išao u 20 sati pa je termin Kviskoteke uvek pomeran od 21 sat i kasnije. Uvek sam se zbog toga bunio, bojeći se da ćemo izgubiti dečje gledaoce. Ali, mladi su to i dalje veoma gledali".

Posebna priča je o maskoti kviza - "Kvisku".

"Mnogo sam polagao na likovnost, valjda i zbog svog kompleksa jer kao mlad nisam znao da crtam Zato sam i želeo da jedan takav umetnik kao što je Miroslav Šutej napravi Kviska. Za mene je on bio najveći naš umetnik druge polovine 20. veka. A onda su, ničim izazvani, na adresu televizije počeli da dolaze radovi Kviska od naših gledalaca. Na hiljade, i to godinama! Na kraju smo organizovali i prvu izložbu tih radova, a zatim još dve. Šutej je nakon prve zaključio da je tu izložbu došlo da vidi više ljudi nego sve njegove izložbe, a izlagao je svuda po svetu. A direktor Školskog muzeja, gospodin Varga, u kojem su bile još dve izložbe, javno je objavio da je u tri nedelje izložbu posetilo više ljudi nego što ih je celu sezonu imao Dinamo na svojim utakmicama u Maksimiru!".

PODSETITE SE POJEDINIH IGARA