Pre dvadeset godina, domaću javnost je iznenadila vest da se popularni glumac i član benda Kanda, Kodža i Nebojša Rastko Lupulović zamonašio.
Iako je bio u jeku popularnosti, igrao predstave i imao zapažene uloge, mladi glumac rešio je da se povuče iz javnog sveta.
Na početku karijere važio je za jednog od najboljih srpskih glumaca, pa je za svoja ostvarenja, još kao mladi glumac odlikovan jednom od najprestižnijih nagrada "Sterijinim pozorjem", a dobitnik je i nagrade "Zoran Radmilović".
Pre nekoliko godina je otkrio da je "osetio toplinu roditeljskog doma" kada je prvi put došao u manastir Dečane 1992. godine.
"Osetio sam nešto što bih mogao da nazovem toplinom roditeljskog doma. Jedna radost koju sam imao, kao malo dete. I to je neki trag kojim sam ja krenuo, i još uvek idem tim putem, i što više idem tim putem, sigurniji sam da sam krenuo pravim putem", rekao je otac Ilarion, dodavši da se nikada nije pokajao što je postao svešteno lice.
"Nikada nisam zažalio ili da sam se pokajao što sam postao monah. Naprotiv, često mi se događa da Bogu blagodarim što mi je pomogao da se opredelim za ovaj put", rekao je otac Ilarion.
U jednom intervjuu je otkrio da je na manastir na Kosovu stigao sa tadašnjim kolegom Nenadom Jezićem.
"Zapravo sam bukvalno preko glume došao do manastira. Sa kolegom sa klase Nenadom Jezdićem prvi put sam došao u manastir Visoki Dečani 1992. godine posle prve godine glume. Život računam od tada i do tada".
Rekao je i da je najbitnija stvar kod njega obraćenje u hrišćanstvo:
"Sticajem okolnosti sam počeo da odlazim u crkvu. To mi je pomoglo da se spustim na zemlju iz nekih mistifikatorskih oblaka. Uopšte, hrišćanin-pravoslavac je moje najbliže određenje. Osećam se zasićenim od roka i svega toga. Rok je negde u skladu sa opštim načinom života, opštom površnošću. Kad odem na Akademiju, izđuskam se i vratim se kući prazan i tup. Na liturgiju odem sa istim raspoloženjem, sa potrebom da doživim katarzu, ali kući dođem sređen i miran... U susretu sa verom i tradicijom, dolaziš do harmoničnog razrešenja svojih nemira, a u rok životu dolazi do prikrivanja tih nemira ili potpunog otupljivanja svih emocija. Zato ljudi u roku izgube tu neku kreativnu crtu, istroše se, istroše se, istroše se... - rekao je Rastko u jednom intervju koji je dao nekoliko meseci nakon što se zamonašio 1996. godine.
Rastko, čije je crkveno ime Ilarion, 2013. je postavljen za igumana manastira Draganaca, a do danas pruža podršku i utehu onima koji su odlučili da ne napuštaju svoja ognjišta.
Beogradski sindikat je pre dve godine posetio Grančanicu i izveo svoju čuvenu "Dogodine u Prizrenu", dok ih je Ilarion pratio na gitari.
Poslušajte:
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.