Mina Vrbaški i Aleksandra Nikolić poverile su se jeda drugoj dok su ležale u krevetu.
Pričale su o teškom detinjstvu i tome da nisu bile prihvaćene od strane očeva, te jedna sa drugom podelile i neke stvari o kojima nisu do sada javno pričale.
"Znaš kakav je moj otac. Ne znam da li će pričati sa mnom posle ovoga. Upoznala sam ga sa 11 godina. Živi preko, upoznali smo se kad je došao u Srbiju. Stalno su bile svađe između oca i majke. Stalno sam morala da biram, ja sam uvek bila uz mamu. Kupi stan gde sam sada ja, moja mama je držala kafanu, on joj je rekao da zatvori kafanu, da će da šalje pare i sve što treba, i ona ga posluša i poveruje mu. Prvih par meseci je bilo top, lepo smo živeli stvarno i onda mu se nešto desilo, ne znam šta. Kao da me nauči pameti, da živim sa manje novca. Moja mama nije mogla da radi jer je bila bolesna, ne može ni dan danas. Slao nam je 100 evra mesečno da živimo, mama se zaposlila kao čistačica u školi. Ja sam tako trpela, onda je on dolazio, iživljavao se najstrašnije, ja zato nisam normalna, znaš kakve su to traume. Kada sam napunila 18 ili 19 godina, krenula sam da radim kao promoterka vikendoom. Žensko si, treba ti garderoba, i lepo sam zarađivala. Jednom je moj otac došao, ušao u stan, on nije znao šta radim. Lagala ga gde sam, ja sam bila na granici sa Mađarskom... Mama nije smela da kaže, jer će da napravi katastrofu. Ja dolazim, on se dere. Nisam više mogla da trpim to. Probudim se ujutro i pitam je da li ide sa mnom ili ne, ona kaže idem sa tobom. Ponesem dva para majica i farmerke, sve ostavim u stanu, i mama isto ništa nije ponela. Zovem Nebojšu i kažem mu šta mi se desilo, on me smesti u apartman, 15-20 dana sam bila tamo. Gledala sam ga kao druga, poklonio mi je nakita...sve sam pogubila. On mi je tu uvek... I ja skupim pare, malo po malo, kupim garderobu, meni i mami sve što je trebalo", pričala je Aleksandra.
"Nisam pričala sa ocem par godina i kad sam izašla iz Zadruge kaže mama zvao te tata. Pomirim se s njim, vratila sam se u stan, opremila ga super. Ostali u okej odnosima. Poklonio mi je auto. Pričam sa njim. Ali sad posle ovoga... On je bio na ratištu, on ne voli nijednu naciju, ne može da podnese, haos... Sve patrijarhalno, nema pojma neke stvari o meni. Sada kada budem izašla, sto posto neću pričati sa njim. Nikad nisam bila prihvaćena od strane porodice mog oca", rekla je.
Potom je priču počela Mina, koja je takođe rekla da nikada nije bila prihvaćena.
"Moj tata je bio narkoman, izlečio se od svega. Moja mama je bila mlada, zaljubila se, baš prava ljubav. Posle toga je bio moj tata. To je po priči moje mame. Dve priče postoje, ja ne verujem ni u jednu priču, iskreno. Znam da sam bila neplanirana i da je mama ostala trudna sa mnom. Bili su srećni svi, ali odmah je bio postavljen uslov da mora da živi u njihovoj kući ako hoće da paze o meni. Ona nije htela, vratila se u našu kuću. Sama je sve morala. Ja se rodim, niko nije hteo da me vidi. Kad sam krenula u zabavište, bila je tema roditelji, da se crta mama i tata, ja sam uvek bila ljubomorna, jer neko ima tatu, a ja ne znam ni ko mi je tata. I kao mala mami pričam to, ona ga nazove jednog dana i kaže da hoću da ga vidim. Nije mi dala. Ja sam toliko bila tužna. I na kraju sam došla kod njih kući, svi su me gledali popreko. Nikad nisam bila prihvaćena uopšte. On ima ćerkicu iz drugog braka, zove se Nina, nju su npr. voleli, a nikad nije živela sa njim. Ona je mala, mislim da je krenula u prvi srednje. Ja sam bežala iz škole da idem krišom kod njih, jer mi je mama zabranila, jer su mi oni punili glavu, pričali mi ružne stvari. Bila sam sa babom i dedom, jedan dan mi deda umre... Od tada nikad nisam uopšte skoro išla u tu kuću, od kada mi je deda umro. Tata mi se posle zgadio, imam gađenje kad ga vidim. I posle "Zadruge 1" nešto smo se svađali preko telefona, ja ga napušavala, svašta sma mu bila rekla... Nikad više nisam pričala sa njim, rekla sam da ću da ga pljunem kada ga budem videla na ulici. Mama mu se javi sasvim normalno, ja prođem pored njega", ispričala je Mina, a zatim je Aleksandra iznela još neke stvari.
"Gledam Stefana, koliko je srećan što ima srećnu porodicu. Koliko su ti ljudi srećni ustvari. Ja kao da nosim prokletstvo kroz život od toga. Uvek nosimo to u sebi, uvek te to prati i ostaju posledice od toga. Znaš koliko sam puta videla scenu da je moj tata tata silovao i tukao mamu ispred mene. Slomio joj je vilicu, ona je bolesna zbog njega, on je nju ubijao. Nije ga prijavljivala, plašila se. Što je najcrnje, mislim da ga voli posle svega. On živi sam u stanu, sad se smirio. To nikada neću zaboraviti. Ja sam se jednom zaletela na njega da ga ubijem makazama, ne znam što ovo pričam. Mi smo svi ćaknuti ovde, zbog porodica. Nije opravdanje, ali da smo imali zdrave porodice...", rekla je.
"Ja to nikom nisam ispričala, ne znam šta mi bi da ispričam sad", dodala je na kraju Aleksandra.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.