U razgovoru za naš portal, Vesna Dedić potvrdila je da su teme poput ljubavi, prijateljstva, razočarenja i uspeha nešto što nju uvek u životu najviše zanima.
"Mi često poštujemo ljude koji su ozbiljni, bave se velikim temama, lupe šakom o sto i imaju čvrst stav. Ja nisam ta koja će to uraditi i reći – e sad, ja da vam kažem… Mediji i lajfkoučevi su preterali sa pričom voli sebe, ugodi sebi, ispunjavaj ciljeve, trkaj se. Čekaj bre, pa nismo svi isti. Smatram da nije važno uvek biti prvi. Što kaže Glogovac zar mora biti da je tačno da moraš nekog da zајеb*š da bi uspeo. E pa, ne moraš", kaže Vesna Dedić.
Pored emisije "Balkanskom ulicom", posvećena je pisanju knjige koja će biti objavljena u junu i poslu uvek pristupa sa "osećajem apsolutne početnice".
"Mnogo toga se promenilo u mom životu, pa ja sama. Prioritet mi je knjiga i želim da u svom 13 romanu prebrodim sve svoje dileme i strahove. Ne postoji veća sreća i radost nego raditi posao koji voliš, jer onda čak i kada mnoge druge stvari ne valjaju, to ti daje razlog za sreću", kaže Vesna Dedić.
Osvrnula se na nedavnu promenu televizijske kuće nakon 30 godina i kako kaže, volju za radom može da joj uništi samo nedostatak emocije u skraćenim televizijskim formama.
"Mic po mic, od jednočasovne nedeljom dospela je do polučasovne, kao popuna programa. Recimo, snimim intervju sa Andrijom Kuzmanovićem koji je savršen, ali to moram da skratim. Tu nema topline, novinarski i televizijski nije dobro. Promene su dobre i žao mi je što nisam ranije donela odluku da promenim televiziju. Kažem sebi - baš si bila kukavica. Ali nisam, nego kada vidim da se dešavaju loše stvari, ja prvo pomislim, proći će. I onda čekaš mesec, dva, pet, umesto da veruješ sebi i svom osećaju".
Sa voditeljkom Sanjom Marinković prekinula je prijateljstvo dugo 25 godina, što su mediji sa velikom pažnjom ispratili. Nijedna od njih ne želi da govori o razlozima za prekid prijateljstva, iako su novinari agađali da je Sanja u nekoliko navrata povredila svoju prijateljicu.
"Sanja Marinković nije na spisku mojih prijatelja i to sve što ću reći. Spisak razloga zbog kojih sm stavila tačku na to prijateljstvo nikada neće imati na uvid mediji, javnost, ali ni ljudi koji čine moj stvaran život, poput moje mame i moje ćerke.Taj spisak je veliki, ali nikada o njemu neću pričati“, kaže Vesna Dedić.
U poslu i prijateljstvu je kako kaže vrlo odana i lojalna, i sklona je da prašta.
"Nisam nametljiva i to nekada nije dobro. Sklona sam da praštam, nisam od onih koji misle da treba da budemo isti i imamo iste stavove da bismo se voleli. U stanju sam da sa duhovitošću u blagošću gledam na različitost ljudi. Sve mogu da oprostim, i u poslu, i u ljubavi i u prijateljstvu, osim izdaje i prevare. To nikada. Ja to ne mogu.
Njen odnos prema prijateljstvu se, tvrdi, nije promenio od kada je imala 13 godina. Kaže da je i tada bila isti prijatelj, da se zabavljala na isti način i volela slične stvari.
"Ja se više prestavljam kao "nadrndana" i odlučna, nego što to u stvari jesam. Ipak, oko elementarnih stvari umem da budem takva. Zato što ne mogu da budem licemer i da lažem nekoga, meni je to teško. Kada nešto ne valja, mogu da zaćutim, ali da se pravim kao da se ništa ne dešava, to ne mogu".
Iako su mediji preneli njenu izjavu da se devojke nude kao paprike na pijaci krajem leta, za MONDO kaže da ta izjava nije dobro preneta i da su današnje devojke najbolja generacija žena koja se ikada pojavila na prostorima Balkana.
"Tu pre svega mislim na generaciju rođenu nakon '95 i '96 godine, a naročito posle 2000. godine. To su većinom samosvesne mlade osobe i mislim da će imati lepše živote nego što su imale njihove majke, bake i prabake. Zato što su odlučne i zahvaljujući svojim stavovima će sebi napraviti bolji život".
Osvrnula se i na aferu sa Miroslavom Aleksićem koji je optužen za silovanje.
"Smatram da će posle afere biti manje licemerja, koje je najstrašnija pojava u našem društvu. Najvažnije što ćemo izvući iz te priče jeste kada čujemo da u svakom gradu je uhapšeno barem petoro deda, kumova i stričeva, koji su takve stvari kao Mika Aleksić radili u svojim kućama, selima i gradovima", kaže Vesna Dedić.