Pre dvadeset godina politički događaji u tadašnjoj Jugoslaviji ispisali su stranice istorije koju je reditelj Bojan Vuletić pretočio u igranu seriju "Porodica", u produkciji Fajerflaja.
U ekranizaciji hapšenja nekadašnjeg predsednika republike Slobodana Miloševića Vuk Kostić igra Milorada Ulemeka Legiju, komandanta JSO, i odmah je pobrao simpatije publike.
"Sve smo se sa rediteljem Bojanom dogovorili pre pristanka kako ćemo da radimo, tako je i bilo. Igram čoveka koji se dvoumi, ima borbu u sebi između starog šefa, kojeg voli i kojem je privržen, i novih ljudi. Radi za državu, profesionalac je, a šta se posle tih događaja dešavalo u njegovom životu, to se nas u ovoj priči nije ticalo. Jasan je lik, hoću da kažem. Bojan me je birao i nadam se da nisam razočarao. Rekao mi je da to moram ja da odigram i niko drugi. A snimali smo u uslovima koje bih nazvao postprvotalasni kada je reč o pandemiji. Bio je to prvi posao posle dva meseca lokdauna, pa je bilo i pomalo čudno snimati, iako sam to jedva čekao. I potpuno sam se predao poslu, kao i svaki put kad ga se uželim. A ja sam uvek željan da radim. Poštujem svoje slobodno vreme, volim da odem na more, pa se zaželim posla i onda dam najbolje od sebe, jer samo tako i umem. Vremena jesu teška, kriza je, besparica, razna čuda... Ali kad i drugi oko mene daju maksimum, to mi je dovoljno. Tako smo se ponašali svi tokom rada na "Porodici". Svi su radili vrlo marljivo i video sam da im je veoma stalo.
Nije prvi put da se Vuk nađe na mestu opasnog momka, ali je sada bilo reči o oživljavanju stvarnih događaja i ličnosti. Dok je marta 2001. godine politika okupirala pažnju većine nas, glumcu je život priredio neke mnogo teže trenutke.
"Bilo je to mučno vreme. Mrzim te godine, stomak mi se prevrne kad čujem muziku iz odjavne špice. Ali to je željeni efekat reditelja, pogotovo za nas koji smo odrastali u tim godinama. Sankcije, ratovi, ljudi su ginuli, siromaštvo... Imao sam divno detinjstvo i hvala bogu da smo sve to preživeli, ali ne vezuju me lepe uspomene za devedesete godine. Osećao sam empatiju prema drugim ljudima. Pamtim kako su mi majka i otac imali platu po dve nemačke marke. Pre podne ih dobiju, a po podne za te pare ne možeš da kupiš ništa. Ipak, leta sam provodio na našoj maloj jedrilici od šest i po metara i bio sam nekako zaštićen. Išao sam i na duga zimovanja, upražnjavao sve aktivnosti koje je i moj ćale voleo. Radnja serije dešava se 30. marta 2001. godine, a meni je Pljaka preminuo 9. marta. Čovek koji ima neke veoma stresne situacije kasnije nekako pokuša da ih potisne. Imao sam 21 godinu i nisam razmišljao ni o čemu drugom. Pogotovo što mi je 40 dana od odlaska oca rođeni brat Nestor, s kojim sam ceo život delio malu sobu od 12 kvadrata, otišao da plovi na prekookeanski brod. Znao sam i ja šta se dešava tada u državi, ali imao sam svoja posla"
(MONDO, Kurir)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.