Andrija Milošević i njegova koleginica i dugogodišnja partnerka Aleksandra Tomić Đeđa uskoro će postati roditelji, a budući tata prvi put je progovorio na tu temu.
"To su za mene intimne stvari, ne komentarišem mnogo, u ovom vremenu u kojem živimo i u kojem je mnogo tragedija i kad čovek na ličnom planu ostvari takvu sređu to ti da motiv da ideš dalje i da prebrodiš sve", rekao je Andrija Milošević i dodao da mu menjane pelena ne predstavlja nikakav problem.
Glumac je detinjstvo proveo u rodnom Nikšiću, a nakon srednje škole i fakulteta put ga je doveo u Beograd. Andrija je priznao da je čuvao ovce i počeo da radi sa 16 godina, te da je njegova majka za njega i porodicu bila "heroina".
"Majka je šest meseci skupljala 30 maraka da mi kupi duksericu, ali nije to bilo tragično. Za nas nije to bilo tragično, niti sam ja žudio za materijalnim. Ali eto, klinac si, pa ti se nešto svidi, ali nisi imao mogućnosti, bila je inflacija, grozni rat... Ali uspeli smo, otišli smo dalje. I moj dolazak u Beograd bio je nešto normalno, bili smo jedna država, nije bilo nešto strašno ako dođeš, pa si talentovan, pa te hvale, pa ideš na festivale. Znao sam najveće naše glumce i sa 80 odsto njih sam već igrao. Od 16 do 20 godine sam igrao sa skoro svim većim jugoslovenskim glumcima. Počeo sam rano i radio sam mnogo", ispričao je Andrija u emisiji "Sceniranje" na Kurir televiziji i dodao:
"Majka je bila heroina, ne samo mog života, već i mnogima iz naše familije, ljudima koji su je znali. Majke su posebna zvezda na nebu, treba ih čuvati, paziti, majke kad odu ta praznina se nikako ne može zakrpiti. Kad god ti majka umre, ti si siroče u tom trenutku, koliko god godina da si imao u tom trenutku. Naše majke su mnogo toga prošle u životu, ja nisam bio mnogo vezan za roditelje, rano sam otišao iz kuće, ali smo imali vezu da sam tu kad god i šta god da treba. Posle mi je bilo žao što nisam više provodio vremena,ali kasno je bilo i pretpostavljam da će mnogi gledaoci da se sa mnom slože da uvek naknadno razmišljaš o tome kako si mogao da više vremena provodiš sa nekim ko ti je bio tu blizu. Svakome ko ima majku i oba roditelja ili jednog roditelja preporučujem da mu posveti mnogo vremena, da šeta sa njima, da što više priča sa njima, da ima strpljenja. Roditelj kad ode, ta tuga nikad ne prestaje. Biće vam manje tužno ako više vremena provodite sa njima. Možda se i sadašnji svet ovako pogubio jer smo izgubili sav respekt prema svemu što treba da bude značajno u životu".