Starleta se prvo dotakla svog odrastanja i istakla da je imala veoma srećno detinjstvo, dobijala je sve što poželela, ali naglašava da nije bila osoba koja je mnogo tražila.
"Meni je bilo toliko lepo da bi svakom to poželela. Sve sam imala što sam poželela, mada nikada nisam bila osoba koja je mnogo tražila, meni su bile dovoljne igračke. Ja sam pila mleko iz flašice do moje osme-devete godine i to me je deka krio. Nisam htela da idem u vrtić jer me je tamo maltretirala neka devojčica. Štipala me je krišom. Imala sam traume od tog vrtića pa sam to rekla dedi koji me je momentalno ispisao. Tu se mama naljutila, ali sve u svemu, meni su u glavi samo ti lepi trenuci iz detinjstva", rekla je Ana Korać u Sceniranju na Kurir televiziji.
Ana se osvrnula na gubitak oca i navela da je on bio sportista koji nikada nije pio niti pušio.
"Gubitak oca je najteži trenutak u mom životu. Ja o tome nikad nisam pričala. Bila je nedelja, dolazili su mama i on i mi smo proveli celu tu nedelju zajedno. Išao je neke rezultate da uradi, ali su bili super. On je čovek koji je bio sportista, nikad nije pušio niti pio, nikada nikakav problem nije imao. To je najbolji čovek koga sam ja poznavala, nikada mi ništa nije branio, nikad nije povisio ton na mene", rekla je starleta.
Ona je potom u suzama ispričala kako je saznala za očevu smrt.
"Posle svega toga meni se život menja iz korena, ja se gubim. Bila sam kod tetke i vidim da želi nešto da mi kaže, ali govorila je ostani još malo. Već je bilo kasno i morala sam da krenem, ali je sve vreme govorila da ostanem još malo. NIsam ni slutila šta može biti. U tom trenutku me zove moj rođeni brat i pita me gde sam. Ja sam mu odgovorila da sam kod tetke i upitala ga šta je bilo. Rekao je da je u Crnoj Gori i da su mu rekli da mora hitno nazad da krene jer tati nije dobro. Tetka je u tom trenutku prolazila i videla me da pričam sa nekim i rekla mi da spustim slušalicu. Ja sam spustila i pitala je šta je bilo i ona mi je rekla da tatu reanimiraju. Znala sam da se to dešava, ali nisam mogla da prihvatim", rekla je Ana.
To veče nikad neće zaboraviti.
"Trebalo je da krenem za Ivanjicu, ali nisam mogla da vozim. Pozvala sam najboljeg druga da me poveze i trebalo je da moja dva brata krenu sa mnom. Međutim, doneli su torbe i znala sam da je to to. Nisam mogla da se pomirim sa tim. Ja se iskreno puta do Ivanjice ne sećam, samo sam molila Boga da nije tako, da kad dođem on bude tu. Kad smo stigli, pošto je to bilo kasno, oko 3 sata ujutru, ja sam videla da je jedino naše svetlo uključeno u zgradi. Tada sam samo zagrlila druga i rekla mu da ja znam šta me čeka gore i da ne mogu da odem gore. Međutim, on je odgovorio da možda nije to, mada svi su znali osim mene. Problem je bio što sam ja mnogo vezana bila za njega. Čuli smo se stvarno 24 časa svaki dan. To je bila nenormalna ljubav između nas dvoje. Onda kad smo ušli u stan ugledala sam baku i tetku. Tada mi je sve bilo jasno. Od tog dana mi se život bukvalno menja".
Istakla je da ne može da se pomiri sa tim i da i dalje nije svesna da se to desilo.
"Živela sam jednu bajku. I dalje ne mogu da se pomirim sa tim. Stalno ga sanjam i ja sam ostala u tom vremenu. To ne može da se preboli, nego može da se nauči da se živi sa tim, ali ja ni to ne mogu. Ja znam da je on uz mene sada, ali to je najgori period u mom životu jer ni sada nisam svesna da se to desilo Koliko je on samo propatio zapravo zbog mene. Ja to nisam znala nego mi je mama to ispričala kasnije. On mi je sve omogućio, kad nije imao, on bi pozajmio samo da bih ja to imala. Nikada nisam čula ni jednu ružnu reč od njega, ni prema meni, ni mami, ni bratu. Zato ja te životne vrednosti tražim kod muškarca. On je uvek pokušavao svima da učini, a sebi je uvek zapostavljao. Jedino sam zahvalna što je dan pre toga, proveo ceo dan sa mnom, jer sebi nikada ne bi oprostila što ga nisam videla", rekla je starleta.