Prošle godine u januaru i februaru čitali smo i analizirali neke od ovih naslova:
"Sjedinjene Američke Države upozoravaju: Rusija sprema izgovor da napadne Ukrajinu”, “američke obaveštajne informacije ukazuju da može doći do invazije na Donjeck i Lugansk”, “Putin samo čeka povod za napad”. S druge strane, tih dana su iz Moskve stizali demanti: “To su samo američke provokacije”, “Ova upozorenja iz Amerike su i žalosna i opasna”, “Ti što tvrde da ćemo napasti prave cirkus i iznose neosnovane optužbe prema Rusiji”. Svi smo bili zbunjeni.
Tada se svet delio na one koji su verovali da će Rusija napasti Ukrajinu i one koji su verovali da Rusija neće napasti Ukrajinu. I tako sve do poslednjeg trenutka – kada se 24. februara shvatilo da nema šale i da je krenula invazija, a zatim je usledilo istorijsko obraćanje Vladimira Putina u kom je obrazložio razloge za napad.
Danas, godinu dana od krvavog rata još više smo zbunjeni, a svet se ponovo deli, na one koji navijaju za Rusiju i na one koji podržavaju Ukrajinu. Ipak, kod obe podele postoji nešto zajedničko – svi strahujemo i svet je dobio novu geopolitičku sliku. Upravo ta činjenica asocira na ono što je upitao francuski filozof Žan Pol Sartr „Jesu li mrtvi pali uzalud? Ako svet treba da ostane kakav jeste, onda jesu“.
Gosti Usijanja:
Biljana Šahrimanjan-Obradović, Centar zastratešku analizu
Vladan Glišić, advokat i osnivač pokreta „Narodnamreža“
Urednica i voditeljka Silvija Slamnig