Rezultati izbora u Gruziji i Bugarskoj i referenduma u Moldaviji, predstavljaju značajne izazove za Evropsku uniju, koja se suočava s rastućim ruskim uticajem u ovim zemljama. Referendum u Moldaviji o tome da li bi trebalo promeniti Ustav i obavezati se na pridruživanje Evropskoj uniji pokazao je duboke podele u društvu - samo 50,4 odsto građana glasalo je za članstvo u EU. Kremlj je osudio, kako je naveo, "anomalije" u prebrojavanju glasova na referendumu u Moldaviji na kome je "da" za pristupanje EU tesno prevladalo. Moldavci su u nedelju glasali i na predsedničkim izborima, ali je procenat glasova manji od očekivanog - 41 odsto. Moraće u drugi krug izbora 3. novembra. U Gruziji je stranka Gruzijski san osvojila većinu sa 54 odsto glasova. Opozicione, prozapadne partije u Gruziji odbijaju da priznaju rezultate. U Bugarskoj su održani vanredni parlamentarni izbori, sedmi u manje od četiri godine, a obeleženi su niskom izlaznošću. Stranka GERB bivšeg premijera Bojka Borisova, uspela je da se konsoliduje i osvoji najveći broj glasova, ali je i proruska partija Preporod zabeležila značajan rast. Ova partija se zalaže za ukidanje sankcija Rusiji, obustavu pomoći Ukrajini i za referendum o NATO članstvu.
EU se godinama vodila idejom da će liberalne vrednosti i demokratska agenda prirodno privući ove zemlje ka Zapadu, ali rezultati sugerišu drugačiji pravac. U međuvremenu, Rusija, uprkos ratu u Ukrajini, intenzivno ulaže u izborne kampanje i promoviše narative protiv EU i NATO-a.
U Usijanju pitamo: Koliko su uticaj i investicije Rusije, kroz kampanje dezinformacija i navodnu kupovinu glasova, uticali na ove izbore? Da li će Evropska unija uspeti da očuva svoj uticaj u ovom strateškom regionu pod rastućim pritiskom Moskve? Šta rast podrške proruskoj partiji Preporod u Bugarskoj znači za položaj zemlje unutar EU i NATO?
Gosti Usijanja:
Prof. Predrag Marković, istoričar
dr Dušan Ilić, naučni saradnik Instituta za evropske studije
Nikola Jović, politikolog
Urednik i voditelj: Jelena Pejović