Vukovar, 1991. godine, nije bio samo priča o jednom gradu i jednom ratu. Bio je to trenutak u kom su se lomile države, vojske, političke odluke i ljudske sudbine. Za oficira JNA, zakletva je bila jasna, vojska služi državi, a vojnik izvršava naređenja.
Ali dok su oficiri na terenu donosili odluke u ratnim okolnostima, političke odluke koje su određivale tok događaja često su se donosile daleko od fronta, u pregovorima, kabinetima i iza zatvorenih vrata.
Koliko je jedan oficir zaista znao o onome što se dogovara iza njegovih leđa? Gde se završavala njegova odgovornost, a gde počinjala odgovornost onih koji su donosili političke odluke? I šta se događa sa čovekom koji je čitav život gradio na vojničkoj časti kada se nađe u vrtlogu raspada države kojoj se zakleo?
Da bismo razumeli čoveka koji se našao u središtu tih događaja, moramo se vratiti mnogo dalje od 1991. godine. U njegovo detinjstvo, porodicu i školovanje, u vreme kada je vojni poziv predstavljao čast, disciplinu i služenje zemlji.
U godine provedene na Vojnoj akademiji, prve oficirske dane i karijeru u JNA – vojsci čiji će se sistem i država za koju je služila ubrzo naći pred istorijskim slomom, a onda dolazi Vukovar.
Grad, rat, naređenja, odgovornost, bolnica, Ovčara i sve ono što će godinama kasnije biti predmet sudskog postupka pred Haškim tribunalom. Kako je sve to izgledalo iz ugla čoveka koji je tada nosio uniformu i čin? Šta je znao, šta mu je bilo naređeno i šta se događalo iza kulisa? I kako je moguće da čovek koji je svoju karijeru gradio na vojničkoj časti, disciplini i zakletvi završi pred međunarodnim sudom?
Ovo je priča o jednom životu, ali i o vremenu u kojem se granica između vojne dužnosti, političkih odluka i lične odgovornosti dramatično pomerila.