Biblioteka univerziteta u Braunu pažljivo čuva svoj ponos – knjige sjajnih, uglačanih korica, zlatnosmedje boje. Bilo bi to sasvim uobičajeno da nije reč o stravičnoj modi prošlih vremena, kada su knjige koričene u ljudsku kožu.
Biblioteka univerziteta u Braunu pažljivo čuva svoj ponos – knjige sjajnih, uglačanih korica, zlatnosmedje boje. Bilo bi to sasvim uobičajeno da nije reč o stravičnoj modi prošlih vremena, kada su knjige koričene u ljudsku kožu.I druge svetski poznate biblioteke, uključujući i harvardsku, poseduju takve knjige u svojim zbirkama, s obzirom da praksa takvog koričenja nije bila retka pojava u prošlim vremenima, iako se današnjem društvu sama ta ideja čini bizarnom i nedopustivom.
Svojevremeno su najvrednije zbirke pripadale privatnim kolekcionarima, navodi agencija AP, a neki od njih bili su lekari kojima je bila dostupna koža sa amputiranih udova i tela nesretnih pacijenata.
Mnoge preminule niko nije tražio, a u drugim slučajevima, imućni bibliofili kupovali su kožu skinutu sa zločinaca ili tela siromaha.
U današnje doba biblioteke obično arhiviraju takve sveske u kolekcijama retkih knjiga i ne dopuštaju njihovo pozajmljivanje, ali je naučnicima ipak dopušten pristup njima.
Bilblioteka Džon Hej poseduje tri knjige ukoričene u ljudsku kožu – anatomiju čiji je autor belgijski hirurg Andreas Vesalius i dva primerka "Plesa smrti", srednjovjekovne moralno-didaktične priče iz 19. veka.
Jedan od primeraka je uvezao i ponovno ukoričio 1893. godine poznati londonski antikvar i konzervator Džozef Zensdorf, koji je na marginama zapisao kako nije imao dovoljno velik komad kože, pa je morao da poveze više manjih delova.
Većina knjiga je ipak medicinskog sadržaja. Koledž u Filadelfiji poseduje knjige koje je ukoričio doktor Džon Stokton Haf, koji je prvi dijagnostikovao trihinelozu u gradu. On je upotrebio kožu jednog obolelog za koričenje tri sveske.
"Lekari su to radili u čast ljudi koji su unapredili medicinska istraživanja", smatra Laura Hartman, bibliotekarka koja se bavi katalogizacijom retkih knjiga u Nacionalnoj medicinskoj biblioteci u Merilendu.
Bizarnih slučajeva ima još mnogo, pa tako privatna bostonska biblioteka Atenaeum ima primerak memoara odmetnika Džordža Voltona ukoričenog 1837. godine u njegou vlastitu kožu, a gradska biblioteka u Klivlendu čuva Kuran umotan u kožu prethodnog vlasnika, arapskog plemenskog vodje.
U velikom broju slučajeva univerzitetske i druge biblioteke te knjige dobijaju od donatora ili su deo kolekcija koju su pribavili.
(MONDO)
