Dva britanska arheologa tvrde da su odgonetnuli svrhu jedne od najmisterioznijih građevina na planeti.
Kameni krug stoji u Stounhendžu već hiljadama godina, a stručnjaci beskrajno debatuju o mogućoj svrsi neobične konstrukcije - da li je to hram za drevne obožavatelje Sunca, sveto groblje, ili praistorijska astrološka računaljka.
Prema profesorima Džefriju Vejnrajtu i Timotiju Darvilu, sve ove teorije su netačne. Stounhendž je bio, tvrde oni, mistično mesto isceljenja.
"Pronašli smo nekoliko detalja koji dokazuju da je kamenje postavljeno u skladu sa verovanjima o isceljenju", rekli su oni.
Kameni krug stoji u Stounhendžu već hiljadama godina, a stručnjaci beskrajno debatuju o mogućoj svrsi neobične konstrukcije - da li je to hram za drevne obožavatelje Sunca, sveto groblje, ili praistorijska astrološka računaljka.
Prema profesorima Džefriju Vejnrajtu i Timotiju Darvilu, sve ove teorije su netačne. Stounhendž je bio, tvrde oni, mistično mesto isceljenja.
"Pronašli smo nekoliko detalja koji dokazuju da je kamenje postavljeno u skladu sa verovanjima o isceljenju", rekli su oni.
Profesori Vejnrajt i Darvil prvi su arheolozi kojima je dozvoljeno da kopaju oko Stounhendža u poslednje četiri decenije.
"Mislimo da je ovo mesto bilo nešto kao Lurd", rekli su oni, pominjući mesto u Francuskoj, cilj čestih hodočašća.
"Praistorijski hodočasnici, u potrazi za isceljenjem, okupljali su se oko Stounhendža".
Vejnrajt i Darvil ne isključuju mogućnost religiozne svrhe kamenog kruga.
Oni tvrde da su odgonetnuli i kako je kamenje postavljeno na brdašce.
"Retki kamet, poznat kao pegavi dolomit, prebačen je iz Pembrokšira do Salisberi Plejna na splavovima, vodenim putem".
Tvrdnju o isceliteljskom svetom mestu podstiču i kosti pronađene u iskopinama.
"Otkrili smo gomilu kostiju u podnožju Stounhendža, i sve su pokazivale znake velikih oštećenja, bolesti ili povreda. Jasno je da su ljudi dolazili ovde po lek, po poslednju nadu", rekli su arheolozi.
(MONDO)
"Mislimo da je ovo mesto bilo nešto kao Lurd", rekli su oni, pominjući mesto u Francuskoj, cilj čestih hodočašća.
"Praistorijski hodočasnici, u potrazi za isceljenjem, okupljali su se oko Stounhendža".
Vejnrajt i Darvil ne isključuju mogućnost religiozne svrhe kamenog kruga.
Oni tvrde da su odgonetnuli i kako je kamenje postavljeno na brdašce.
"Retki kamet, poznat kao pegavi dolomit, prebačen je iz Pembrokšira do Salisberi Plejna na splavovima, vodenim putem".
Tvrdnju o isceliteljskom svetom mestu podstiču i kosti pronađene u iskopinama.
"Otkrili smo gomilu kostiju u podnožju Stounhendža, i sve su pokazivale znake velikih oštećenja, bolesti ili povreda. Jasno je da su ljudi dolazili ovde po lek, po poslednju nadu", rekli su arheolozi.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.