Konkurencija za najružniju reč u srpskom jeziku je više nego žestoka, ocenio je u Tanjugovoj anketi na ovu temu pisac Dušan Stojković.
Konkurencija za najružniju reč u srpskom jeziku je više nego žestoka, ocenio je u Tanjugovoj anketi na ovu temu pisac Dušan Stojković.Prema njegovim rečima, izuzetno je teško opredeliti se za samo jednu jedinu reč, jer se ne treba ogrešiti o neku drugu. Stojković se odlučio za reč koju nigde nije pročitao do pre neki dan, za glagol mrciniti, koji je našao u najnovijoj knjizi Srbe Ignjatovića "Niže i naniže", Beležnica 2001-2004 u izdanju beogradske "Prosvete" 2005. godine.
"Zašto se odlučujem baš za taj, sasvim izvesno neologizam? Zato što mi mrcinimo druge, mrcinimo sami sebe, mrcinimo se u sebi, u vlastitoj duši, zato što je stvarno ružna", kazao je Stojković.
Prema njegovoj oceni ova reč nas tera da , od trenutka kada čujemo za nju, ne želeći da je čujemo uživo, učinimo sve da se odmrcinimo, ne dozvolivši joj da nas pokrije onim što pokriva.
Za dr Sofiju Miloradović, višeg naučnog saradnika Instituta za srpski jezik SANU, reč koja "para uši" je trafiking, kao imenica izvedena od engleskog glagola koji označava saobraćaj ili promet, koja se najčešće javlja u sintagmi trafiking ženama.
"To je zapravo trgovina ljudima (belim robljem) - ženama za prostituciju, decom za prosjačenje, muškarcima kao jeftinom radnom snagom. Svakako da je semantika ovog anglicizma "obogaćena" nekim novim momentima koji se odnose na ovovremeni način trgovine ljudima, ali ipak ne vidim nikakav naročito racionalan razlog za upotrebu te reči pored odavno postojeće sintagme "trgovina ljudima", kazala je Miloradović.
Najružnije u srpskom jeziku zvuči reč marketing, prema oceni Ivana Klajna, jer se upotrebljava u pogrešnom značenju kao zamenica za reklamu a pravo značenje je "istraživanje tržišta".
Kao drugi razlog ozloglašenosti ove reči Klajn je naveo pojavu natpisa "Marketing" na ekranu, koja uvek izaziva šok "jer morate prekinuti gledanje emisije koja vas zanimala i tokom 12 minuta lutati po drugim kanalima ili gledati bučne, priglupe i bezbroj puta vidjene slavopojke pivu, deterdžentima ili damskim ulošcima".
Branka Krilović, kritičar Radio televizije Srbije, izdvojila je reč tranzicija "iz koje je opustošen svaki optimistički predznak i smisao" . Prema njenim rečima, umesto da znači prelaz, logičnu i podrazumevajuću, vremenski ograničenu, promenu jednog i nastanka drugog doba, reč tranzicija je poprimila dimenzije retoričkog čudovišta.
"Reč tranzicija u srpskom slučaju zvuči kao pretnja, kazna, ucena, alibi za prekršaj i nedelo", kazala je Krilović.
Sociolog Božidar Jakšić u konkurenciji brojnih reči preuzetih iz drugih jezika, ipak se opredelio za "domaći" glagol odraditi koji je nastao od lepe imenice rad i glagola raditi koji su pre više decenija dobili ružni prefiks "od".
"Odraditi nešto znači svoj posao obaviti kao od bede "levom nogom", prividnom trudu dati dostojanstvo ozbiljnog rada", kazao je on i dodao da za njega glagol odraditi simbolizuje ekonomsko, političko, kulturno i moralno propadanje i bedu savremene Srbije.
