Naučnik iz Kvebeka postavio je zanimljivu naučnu tezu po kojoj se ljudski mozak razvio zahvaljujući ishranom ribe, a ne adaptacijom kako su do sada tvrdili antropolozi.
Profesor medicine i fiziologije na Univerzitetu Šerbruk u Kvebeku, frankofonskoj saveznoj državi Kanade, Stefan Kanejn, postavio je zanimljivu naučnu tezu po kojoj se ljudski mozak razvio zahvaljujući ishranom ribe, a ne adaptacijom kako su do sada tvrdili antropolozi."Antropolozi i biolozi evolucione škole obično objašnjavaju rast mozga hominida razvitkom govornog aparata. Medjutim, moralo je nešto da se desi što bi pokrenulo proces rasta mozga i ja verujem da je glavni pokretač bila ishrana naših predaka ribom, žabama, školjkama i ptičjim jajima", objasnio je dr Kanejn, dodajući da su jod i nezasićene masti idealna hrana za mozak.
Ono što dr Kanejn zamera antropolozima jeste potpuno zanemarivanje fiziologije nutricionizma, što bi moglo da objasni brz rast i razvoj ljudskog mozga i što obara ranije verovanje da su naši preci jeli samo - meso sisara.
Naš mozak je dvostruko teži od mozga najranijih humanoida - homo habilisa od pre dva miliona godina. Pitanje koje naučnici još ne mogu da reše jeste - da li se prvo razvio mozak ili je, pak, čovek najpre razvio govorni aparat i društvene osobine?
Prvi humanoidi su nadjeni na obalama reka i jezera u istočnoj Africi, a ne u pustim oblastima, a pored njih je nadjeno mnoštvo ribljih kostiju, što ukazuje na to da su obale pružile važne elemente i minerale potrebne za razvoj mozga.
"Kod prvih humanoida su postojale genetske predispozicije za razvoj mozga, ali se to desilo tek kad su počeli da jedu ribu", objasnio je dr Kanejn.
Kanejn se već 20 godina upire da ubedi antropologe da se ljudski mozak nije razvio adaptacijom, već sasvim slučajno - ribljom ishranom.
U medjuvremenu, jedno je, ipak, dokazano - nezasićene masti i jod, koje nalazimo u ribi, ključni su elemenati za razvoj mozga, pa je zato u 100 zemalja donet zakon obaveznog dodavanja joda u kuhinjsku so.
Prema podacima UN, od nedostatka joda, u svetu danas pati više od 1,5 milijardi ljudi.
(Tanjug)
