Kolibri, majušna ptica koja je u stanju da leti u mestu, ume da pamti gde se i kada nahranila nektarom, što dokazuje da je inteligentniji nego što se mislilo, navodi se u jednoj britansko-kanadskoj studiji.
U studiji objavljenoj u časopisu "Džornal of karent bajolodži" dokazuje se da ptica pamti tačno mesto na kojem se nalazi cveće sa kojeg se hranila i da se seća kada će ono ponovo proizvesti nektar.
"To pokazuje da te životinje imaju bolje pamćenje nego što se verovalo i da nije neohodno imati veliki mozak da bi se obavljali složeni zadaci", izjavio je Frans presu koautor studije Endru Herli.
"Sa mozgom koji je 7.000 puta manji od našeg, ta životinja je sposobna da kombinuje prostorne i vremenska informacije, što je veoma složeno", dodao je Herli koji je profesor biologije na univerzitetu u Letbridžu, u kanadskoj državi Alberti.
Istraživajući ponašanje kolibrija, naučnici su pratili migraciju tri mužjaka crvenog kolibrija i merili učestalost kojom dolaze da se nahrane na osam veštačkih cvetova.
Četiri cveta su dopunjavana nektarom na savkih 10 minuta, a preostali u duplo dužim intervalima.
Naučnici su utvrdili da su se ptice vraćala do cvetova da se nahrane tačno po rasporedu po kojem je cveće "proizvodilo" nektar. To je jedinstveno ponašanje za životinje koje žive u prirodi.
Po mišljenju Endrua Herlija, ta sposobnost je možda vezana za činjenicu da kolibriji, koji su teški oko 3,2 grama, moraju da štede snagu da bi preleteli put dug 1.500 kilometara, od Kanade do Meksika.
"Kad bi morali da se vraćaju cvetovima u kojima nema nektara, izgubili bi previše snage", zaključuje Herli.
(Beta)
U studiji objavljenoj u časopisu "Džornal of karent bajolodži" dokazuje se da ptica pamti tačno mesto na kojem se nalazi cveće sa kojeg se hranila i da se seća kada će ono ponovo proizvesti nektar.
"To pokazuje da te životinje imaju bolje pamćenje nego što se verovalo i da nije neohodno imati veliki mozak da bi se obavljali složeni zadaci", izjavio je Frans presu koautor studije Endru Herli.
"Sa mozgom koji je 7.000 puta manji od našeg, ta životinja je sposobna da kombinuje prostorne i vremenska informacije, što je veoma složeno", dodao je Herli koji je profesor biologije na univerzitetu u Letbridžu, u kanadskoj državi Alberti.
Istraživajući ponašanje kolibrija, naučnici su pratili migraciju tri mužjaka crvenog kolibrija i merili učestalost kojom dolaze da se nahrane na osam veštačkih cvetova.
Četiri cveta su dopunjavana nektarom na savkih 10 minuta, a preostali u duplo dužim intervalima.
Naučnici su utvrdili da su se ptice vraćala do cvetova da se nahrane tačno po rasporedu po kojem je cveće "proizvodilo" nektar. To je jedinstveno ponašanje za životinje koje žive u prirodi.
Po mišljenju Endrua Herlija, ta sposobnost je možda vezana za činjenicu da kolibriji, koji su teški oko 3,2 grama, moraju da štede snagu da bi preleteli put dug 1.500 kilometara, od Kanade do Meksika.
"Kad bi morali da se vraćaju cvetovima u kojima nema nektara, izgubili bi previše snage", zaključuje Herli.
(Beta)
Ajzea Kenan je heroj, a Zvezda je tim za plejof: Pobeda crveno-belih, zvuk sirene doneo trijumf!
"Partizan ima tim za fajnal-for Evrolige": Braun za MONDO o Željkovom izazovu i najvećoj želji u karijeri
Trojica igrača Partizana ne treniraju: Željko Obradović otkrio detalje pred Makabi!
Od ovog datuma biće -20, pašće pola metra snega: Prognoza Marka Čubrila za 2025, otkrio i kakvo leto nas čeka
"U redu ako ne razumete košarku, vaše pitanje me vređa!": Greška na konferenciji Sferopulosa napravila haos!