Kolibri, majušna ptica koja je u stanju da leti u mestu, ume da pamti gde se i kada nahranila nektarom, što dokazuje da je inteligentniji nego što se mislilo, navodi se u jednoj britansko-kanadskoj studiji.
U studiji objavljenoj u časopisu "Džornal of karent bajolodži" dokazuje se da ptica pamti tačno mesto na kojem se nalazi cveće sa kojeg se hranila i da se seća kada će ono ponovo proizvesti nektar.
"To pokazuje da te životinje imaju bolje pamćenje nego što se verovalo i da nije neohodno imati veliki mozak da bi se obavljali složeni zadaci", izjavio je Frans presu koautor studije Endru Herli.
"Sa mozgom koji je 7.000 puta manji od našeg, ta životinja je sposobna da kombinuje prostorne i vremenska informacije, što je veoma složeno", dodao je Herli koji je profesor biologije na univerzitetu u Letbridžu, u kanadskoj državi Alberti.
Istraživajući ponašanje kolibrija, naučnici su pratili migraciju tri mužjaka crvenog kolibrija i merili učestalost kojom dolaze da se nahrane na osam veštačkih cvetova.
Četiri cveta su dopunjavana nektarom na savkih 10 minuta, a preostali u duplo dužim intervalima.
Naučnici su utvrdili da su se ptice vraćala do cvetova da se nahrane tačno po rasporedu po kojem je cveće "proizvodilo" nektar. To je jedinstveno ponašanje za životinje koje žive u prirodi.
Po mišljenju Endrua Herlija, ta sposobnost je možda vezana za činjenicu da kolibriji, koji su teški oko 3,2 grama, moraju da štede snagu da bi preleteli put dug 1.500 kilometara, od Kanade do Meksika.
"Kad bi morali da se vraćaju cvetovima u kojima nema nektara, izgubili bi previše snage", zaključuje Herli.
(Beta)
U studiji objavljenoj u časopisu "Džornal of karent bajolodži" dokazuje se da ptica pamti tačno mesto na kojem se nalazi cveće sa kojeg se hranila i da se seća kada će ono ponovo proizvesti nektar.
"To pokazuje da te životinje imaju bolje pamćenje nego što se verovalo i da nije neohodno imati veliki mozak da bi se obavljali složeni zadaci", izjavio je Frans presu koautor studije Endru Herli.
"Sa mozgom koji je 7.000 puta manji od našeg, ta životinja je sposobna da kombinuje prostorne i vremenska informacije, što je veoma složeno", dodao je Herli koji je profesor biologije na univerzitetu u Letbridžu, u kanadskoj državi Alberti.
Istraživajući ponašanje kolibrija, naučnici su pratili migraciju tri mužjaka crvenog kolibrija i merili učestalost kojom dolaze da se nahrane na osam veštačkih cvetova.
Četiri cveta su dopunjavana nektarom na savkih 10 minuta, a preostali u duplo dužim intervalima.
Naučnici su utvrdili da su se ptice vraćala do cvetova da se nahrane tačno po rasporedu po kojem je cveće "proizvodilo" nektar. To je jedinstveno ponašanje za životinje koje žive u prirodi.
Po mišljenju Endrua Herlija, ta sposobnost je možda vezana za činjenicu da kolibriji, koji su teški oko 3,2 grama, moraju da štede snagu da bi preleteli put dug 1.500 kilometara, od Kanade do Meksika.
"Kad bi morali da se vraćaju cvetovima u kojima nema nektara, izgubili bi previše snage", zaključuje Herli.
(Beta)
Tužna partija Partizana: Navijači promrzli i nisu videli ama baš ništa!
Temperatura pada na -15 stepeni! Čubrilo otkrio detaljnu prognozu za zimu, evo kada će u Srbiji biti najhladnije
Putin je zbog ovog oružja naredio napad hipersoničnom raketom: Ubijen važan ruski general i 500 Severnokorejaca
Beograđanka za dva meseca dobila 3 kazne: Otkrivamo na kojim se sve lokacijama na auto-putevima meri brzina
Zvezdin Amerikanac hitno reagovao na pomen otkaza Sferopulosu: Šuter crveno-belih se oglasio na Instagramu