Većina Švajcaraca odlazi na more tokom leta, ali ima i onih koji se opredeljuju za seoski turizam u planinama gde vreme provode brinući se o kravi koju "usvoje" tokom leta.
Akcija usvajanja krave, pod nazivom "Mavachamoi", u prevodu sa francuskog "Moja krava", koju je pre pet godina pokrenuo švajcarski uzgajivač Mišel Izoz, privlači sve veći broj turista.
Među 20 krava za iznajmljivanje na njegovoj farmi u kantonu Vo, ostale su slobodne samo Ilda, Rozeta, Tola, Ursula, Uzin i Kenel. Sve druge su "bukirane" tokom celog leta.
Zainteresovani usvojitelji mogu na Internetu da konsultuju katalog sa slikama krava i da za 280 evra rezervišu "svoju" kravu za sezonu tokom koje mogu da je posećuju kad god požele.
Ova ponuda omogućava ljudima iz grada da uporede "stresni život u gradu sa teškim radom na selu", kaže Izoz koji je pokrenuo akciju da bi "pokazao da je život na selu sasvim drugačiji od onog što ljudi obično zamišljaju".
Izoz traži od svojih klijenata da provedu radeći na farmi najmanje četiri sata dnevno tokom kojih okupljaju krdo, seku drva i pomažu u pravljenju sira.
"Moj sin se često smeje gledajući kako ljudi iz grada obavljaju seoske poslove", kaže Ester Ginije koja, takođe, sa svojom farmom i krdom krava učestvuje u projektu "Moja krava".
"Boraveći ovde saznaju da se na pašnjacima radi sedam dana u nedelji, da nema slobodnog vikenda i da se može uzeti tek po koji dan odmora", dodaje ona.
"Za naš stres kriva je vremenska prognoza. Mi živimo sa prirodom i po njenim pravilima", kaže ova švajcarska farmerka čija je kuća ukrašena cvećem i starinskim zvonima.
Klod Kobler, finansijski savetnik iz Ženeve, usvojio je kravu Sirenu još 2007. godine. Za njega, povratak selu je način da se oduži precima.
On kaže da je srećan u kontaktu sa prirodom i sa ponosom ističe da uz njegovu brigu i negu, "njegova" krava proizvodi sve više mleka.
(Tanjug)
Među 20 krava za iznajmljivanje na njegovoj farmi u kantonu Vo, ostale su slobodne samo Ilda, Rozeta, Tola, Ursula, Uzin i Kenel. Sve druge su "bukirane" tokom celog leta.
Zainteresovani usvojitelji mogu na Internetu da konsultuju katalog sa slikama krava i da za 280 evra rezervišu "svoju" kravu za sezonu tokom koje mogu da je posećuju kad god požele.
Ova ponuda omogućava ljudima iz grada da uporede "stresni život u gradu sa teškim radom na selu", kaže Izoz koji je pokrenuo akciju da bi "pokazao da je život na selu sasvim drugačiji od onog što ljudi obično zamišljaju".
Izoz traži od svojih klijenata da provedu radeći na farmi najmanje četiri sata dnevno tokom kojih okupljaju krdo, seku drva i pomažu u pravljenju sira.
"Moj sin se često smeje gledajući kako ljudi iz grada obavljaju seoske poslove", kaže Ester Ginije koja, takođe, sa svojom farmom i krdom krava učestvuje u projektu "Moja krava".
"Boraveći ovde saznaju da se na pašnjacima radi sedam dana u nedelji, da nema slobodnog vikenda i da se može uzeti tek po koji dan odmora", dodaje ona.
"Za naš stres kriva je vremenska prognoza. Mi živimo sa prirodom i po njenim pravilima", kaže ova švajcarska farmerka čija je kuća ukrašena cvećem i starinskim zvonima.
Klod Kobler, finansijski savetnik iz Ženeve, usvojio je kravu Sirenu još 2007. godine. Za njega, povratak selu je način da se oduži precima.
On kaže da je srećan u kontaktu sa prirodom i sa ponosom ističe da uz njegovu brigu i negu, "njegova" krava proizvodi sve više mleka.
(Tanjug)
