Istraživanje uzoraka minerala uzetih s površine Marsa pokazuju da je Crvena planeta u toku svog postojanja prošla kroz najmanje tri velike geološke ere i u svakoj od njih je važnu ulogu odigrala voda.
Istraživanje uzoraka minerala uzetih s površine Marsa pokazuju da je Crvena planeta u toku svog postojanja prošla kroz najmanje tri velike geološke ere i u svakoj od njih je važnu ulogu odigrala voda.Do takvih zaključaka došao je medjunarodni tim naučnika na osnovu istraživanja uzoraka do kojih su došle dva marsohoda "Spirit" i "Oportjuniti" kao i spektrometar Omega, ustanovljen na orbitalnom satelitu "Mars Expres".
Na taj način naučnici su postavili tri etape u razvoju Marsa. Prva geološka era počela je pre oko 4, 6 milijardi godila i trajala je 600 miliona godina. Mars je tada bio planeta s puno vode. Na uzorcima koji se odnose na taj period vidljivi su tragovi erozije, slojevitosti naslaga i hemijskih elemenata. Oni sadrže glinaste minerale, takve kao gvozdena ruda (šamozit) i nontronit, za čije je formiranje potrebno mnogo vode, srednja temperatura i niska kiselost.
Druga era se radikalno razlikuje od pretodne. Vulkani su u tom periodu veoma aktivni i atmsofera Marsa sve je zagadjenija sumpornim jedinjenjima. Planeta je počela da menja ekološku sredinu, koja postaje sve kiselija. Taj period, kako se ocenjuje, trajao je oko 500 miliona godina. Kao prilog tome služi prisustvo gipsa i hematita.
Pronadjeni minerali iz poslednje ere, koja je počela pre oko 3, 5 milijardi godina i još traje ne daju nikakvu potvrdu postojanja tečne vode na Marsu.To pokazuju ostaci rude gvoždje i oksidi gvoždja koji su nadjeni po površini planete nastali u hladnim i suvim uslovima koji i sada postoje na Crvenoj planeti.
Istraživanje je takodje pokazalo da crvena boja Marsa potiče od granula crvenog hematita i magemita koji se u većoj količini nalaze na površini planete.
(Tanjug)
