Otac ga tukao, a svinja mu bila jedini drug: Sve se promenilo kad je nacrtao miša, od 4.000 dinara stvorio milijarde

Kada pomislimo na detinjstvo, u mislima nam gotovo trenutno ožive najlepše slike - magični dvorci, leteći ćilimi, hrabre princeze, životinje koje govore i melodije koje i danas znamo napamet. Reč Dizni nije samo ime kompanije, ona je postala sinonim za čistu dečiju maštu, nevinost, osmeh i tople večeri provedene uz ekran.

Od bankrota u Kanzas Sitiju do Holivuda

Priča počinje ranih dvadesetih u Kanzas Sitiju, gde je mladi vizionar Volt Dizni osnovao svoj prvi studio za animaciju - Laugh-O-Gram. Volt je bio rođeni sanjar, inovator i umetnik opčinjen crtanjem i novom tehnikom pokretnih slika. Međutim, iako je imao neverovatne ideje, nije imao nikakvog smisla za finansije, te je njegov studio brzo zapao u dugove i 1923. godine zvanično bankrotirao.

Sa svega 40 dolara u džepu, što je danas oko 4.000 dinara u srpskoj valuti, koferom u kome je bio jedan nedovršeni crtani film ("Alisa u zemlji čuda") i velikim snom, Volt se ukrcao na voz za Holivud.

Podrška brata

U Kaliforniji ga je sačekao stariji brat Roj O. Dizni. Roj se u to vreme oporavljao od tuberkuloze u vojnoj bolnici i imao je nešto ušteđevine. Kada mu je Volt predstavio svoju ideju o stvaranju novog studija, Roj je umesto da se fokusira na rizike video strast svog mlađeg brata i odlučio da uloži sve što ima.

U garaži njihovog strica u Los Anđelesu zvanično potpisuju ugovor sa distributerom Margaret Vinkler i osnivaju Disney Brothers Cartoon Studio. 

Stvari su bile jasno podeljene - Volt je bio zadužen za kreativu, a Roj je vodio računa o platnim spiskovima, pregovorima sa bankama i uvek je pronalazio način da finansira Voltove "nemoguće" snove. Bez Roja, Voltov san bi se ponovo ugasio. 

Promena imena u "Walt Disney"

Na samom početku, Roj je insistirao da se kompanija preimenuje u Walt Disney Productions, jer je verovao da je Voltovo ime ključni brend i zaštitni znak magije koju su stvarali. Od skromne garaže 1923. godine, braća su izgradila imperiju koja je svet animacije promenila zauvek.

Strepnje u ulaganja su se isplatila kada su kreirali Mikija Mausa, ali su pre toga dobro morali da lupe glavom. 

Gubitak prava na Srećnog Zeca Osvalda (Oswald the Lucky Rabbit) bio je najveći poslovni udarac u ranoj karijeri Volta i Roja Diznija, ali je ujedno postao i presudni trenutak u istoriji animacije. Bez te holivudske izdaje, Miki Maus verovatno nikada ne bi nastao.

Godine 1927, Volt Dizni i njegov glavni crtač, briljantni Ab Ajverks, osmislili su novi lik za Universal Pictures studio pod posredstvom distributera Čarlsa Minca. Lik je bio veseli, radoznali zec po imenu Osvald.

Osvald je postao instant hit. Publika ga je obožavala, prodaja ulaznica je skočila, a studio braće Dizni počeo je ubrzano da se širi. Volt je bio uveren da drži sudbinu u svojim rukama.

Izdaja u Njujorku (1928)

U februaru 1928. godine, Volt je otputovao u Njujork kako bi sa Mincom pregovarao o novom ugovoru i tražio povišicu budžeta za proizvodnju crtaća. Umesto povišice, dočekao ga je hladan tuš.

Minc je ponudio Voltu 20% manje novca po epizodi, a kada je Volt zapretio da će otići i odneti lik sa sobom, Minc mu je pokazao ugovor - prava na lik Osvalda pripadala su kompaniji Universal, a ne Voltu i Roju.

Minc je tajno pregovarao sa Voltovim timom i uspeo da preotme gotovo sve njegove ključne animatore, osim Aba Ajverksa koji je ostao odan braći Dizni.

Volt je odbio ucenu i napustio kancelariju bez svog lika, bez tima i na ivici novog bankrota.

Stvaranje Mikija Mausa

Tokom trodnevnog putovanja vozom od Njujorka nazad za Los Anđeles, Volt je bio u potpunom šoku, ali nije želeo da razočara brata Roja koji ga je čekao na stanici. Da bi sačuvao optimizam, počeo je da skicira novog lika na papiru.

Prvobitno je zamislio simpatičnog glodara i dao mu ime Mortimer Mouse. Međutim, Voltova supruga Lili smatrala je da ime "Mortimer" zvuči previše pretenciozno i formalno za veselog miša, pa je predložila ime Miki.

Po povratku u Los Anđeles, Volt, Roj i Ab Ajverks morali su da rade u potpunoj tajnosti dok su završavali poslednje ugovorene epizode Osvalda za Minca.

A onda, 18. novembra 1928. u bioskopu Colony Theatre premijerno je prikazan "Steamboat Willie" sa Mikijem Mausom.

Film je izazvao nezapamćenu senzaciju u javnosti, a ostalo je istorija. Najbitnije - Volt i Roj zarekli su se da više nikada neće raditi na liku nad kojim nemaju 100% vlasništva.

Pakao sa ocem bio ključan za Voltov uspeh

Bitno je napomenuti da sve što je Volt kasnije postigao u životu, bilo je posledica mučnog odnosa u porodici, a pre svega sa ocem Elijasom Diznijem koji je bio gotovo sadistički nastrojen prema sinu.

Ne samo što je bio izuzetno strog, već ga je terao da još kao dete radi teške fizičke poslove.

Volt i njegov brat Roj ustajali su svako jutro u 3:30 h kako bi raznosili teške svežnjeve novina po snegu i kiši, pre nego što bi otišli u školu. Volt često nije imao vremena za igru, a na časovima je spavao od umora.

Elijas je verovao da je umetnost "besposličarenje" i nije odobravao Voltovu strast prema crtanju. Često ga je kažnjavao batinama, nekad bi ga tukao i drškom od testere, a jedini koji ga je u tim trenucima štitio bio je stariji brat Roj. Volt je bio jako usamljen, a jedini prijatelj bila mu je svinja na farmi. 

"Mislim da sam voleo tu svinju, znala je da se odlično zabavlja... Sećate li se one zabavne svinje iz Tri praseta? Taj lik napravljen je po uzoru na Porker", izjavio je kasnije.

Zbog surovog realnosti i nedostatka topline u detinjstvu, Volt je spas pronalazio u crtanju. Čitav svet koji je kasnije stvorio - pun čuda, magije i srećnih završetaka, bio je reakcija na strog i siv svet njegovog oca.

Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!

Bonus video: