Rumunska kinematografija je neosporno u usponu, zadovoljno kaže, u intervjuu Tanjugu, reditelj Kornelije Porumboju, čiji je film "12:08 istočno od Bukurešta" osvojio Zlatnu kameru na ovogodišnjem filmskom festivalu u Kanu.
Svest da je na evropsku filmsku scenu zbilja stupio jedan nov, posve svež talas, zavladala je medju evropskim filmskim kritičarima još prošle godine kada je Kristi Puju dobio najveće priznanje za film "Smrt gospodina Lazareskua" u programu "Izvesan pogled".
Porumboju uz smeh citira svog kolegu koji je nedavno izjavio da nema rumunskog novog talasa već samo očajnih reditelja. Ovaj 30-godišnjak, medjutim, odaje upravo suprotan utisak -utisak čvrstine i rešenosti da radi ono što voli - da pravi filmove.
Scenario je napisao u roku od mesec dana, a toliko je trajalo i snimanje, prošlog decembra. Čitav film je koštao samo 180.000 dolara, a jedan deo morao je da plati iz svog džepa.
"Mnogo je jeftinije napraviti film u Rumuniji nego u Francuskoj ili Nemačkoj", primećuje Porumboju, kome je ovo prvi dugometražni film.
Mladi reditelj objašnjava sve veće zanimanje za filmove iz istočne Evrope na kanskom festivalu specifičnim kulturološkim kontekstom, veoma drugačijim od onog na zapadu kontinenta.
"Istočna Evropa ima bogatu kulturu i posebnu problematiku... Normalno je, dakle, da njeni filmovi ovde bude interesovanje”, kaže Porumboju u intervjuu Tanjugu.
Evropska kinematografija je, medjutim, malo zastupljena u Rumuniji, gde se prikazuju uglavnom filmovi holivudske produkcije.
"Rumuni ne idu mnogo u bioskop. Evropske filmove je teško pronaći, a nezavisna scena još nije razvijena", objašnjava reditelj.
Njegov nepretenciozan i duhovit film posmatra odnos prema skorašnjoj istoriji, revoluciji koja je srušila komunistički režim, iz ugla stanovnika malog mesta u rumunskoj provinciji.
"Nisam hteo da se bavim politikom. Čitav film je zasnovan na mom uverenju da ne postoji jedna jedina istorijsk istina. Zanimalo me je, sem toga, da prikažem malu sredinu i njen odnos prema centru", objašnjava rumunski reditelj.
Specifičan humor koji crpi iz paradoksa nije ostavio ravnodušnim gledaoce sa različitih kulturnih
horizonata na projekciji u okviru kanskog festivala.
Porumboju kaže da je njegov humor "verovatno povezan sa izvesnim osećanjem fatalnosti u životu. Rumuni su na neki način izmislili absurd, ili bar napravili umetnost od njega".
"Kod mene on, medjutim, nije osmišljen. To je nešto što je vezano za mentalitet naroda iz kraja koje prikazujem", kaže Porumboju.
Iako se bavi individualnim pričama, njegov film je fragment iz rumunskog društva i suštinskih promena kroz koje je prošlo, 16 godina posle pada rumunskog diktatora Čaušeskua.
"Rumunija je i dalje rekovalescent. Komunizam nije bilo briga za pojedinca. Ljudski život, u poredjenju s državom, nije imao važnost. Do odredjene mere borim se protiv dogmatskih ideja iz tog vremena, izborom priča kojima se bavim", kaže rumunski sineasta.
Njegovi likovi se medjusbono preispituju da li je ili nije bilo revolucije u njihovom mestu i šta je svako od njih radio u trenutku kada je Čaušesku skinut sa vlasti.
Za strukturu filma - u prvom delu pratimo likove koji će se u drugom delu obresti pred TV kamerom - inspiraciju je našao u filmu "Down by Law" Džima Džarmuša. Kamera je statična, pomalo iskrivljena jer njome u filmu barata neiskusni stažer u TV studiju, poput postupka kojim se služi američki reditelj da bi postigao utisak realističnosti.
U kontradiktornim sećanjima glavnih likova provejava I dah nostalgije za minulom epohom.
"Oni medjutim ne lamentiraju nad epohom komunizma. Revolucija je bila kao renesansa, ali ljudi su videli stvari u stilu crno-belo. Mislili su da ćemo živeti kao u Americi... Američki san je postao njihov glavni cilj", kaže mladi reditelj, koji je 2004. nagradjen za svoj kratki film "Put u grad" u okviru programa Sinefondacija.
Svest da je na evropsku filmsku scenu zbilja stupio jedan nov, posve svež talas, zavladala je medju evropskim filmskim kritičarima još prošle godine kada je Kristi Puju dobio najveće priznanje za film "Smrt gospodina Lazareskua" u programu "Izvesan pogled".
Porumboju uz smeh citira svog kolegu koji je nedavno izjavio da nema rumunskog novog talasa već samo očajnih reditelja. Ovaj 30-godišnjak, medjutim, odaje upravo suprotan utisak -utisak čvrstine i rešenosti da radi ono što voli - da pravi filmove.
Scenario je napisao u roku od mesec dana, a toliko je trajalo i snimanje, prošlog decembra. Čitav film je koštao samo 180.000 dolara, a jedan deo morao je da plati iz svog džepa.
"Mnogo je jeftinije napraviti film u Rumuniji nego u Francuskoj ili Nemačkoj", primećuje Porumboju, kome je ovo prvi dugometražni film.
Mladi reditelj objašnjava sve veće zanimanje za filmove iz istočne Evrope na kanskom festivalu specifičnim kulturološkim kontekstom, veoma drugačijim od onog na zapadu kontinenta.
"Istočna Evropa ima bogatu kulturu i posebnu problematiku... Normalno je, dakle, da njeni filmovi ovde bude interesovanje”, kaže Porumboju u intervjuu Tanjugu.
Evropska kinematografija je, medjutim, malo zastupljena u Rumuniji, gde se prikazuju uglavnom filmovi holivudske produkcije.
"Rumuni ne idu mnogo u bioskop. Evropske filmove je teško pronaći, a nezavisna scena još nije razvijena", objašnjava reditelj.
Njegov nepretenciozan i duhovit film posmatra odnos prema skorašnjoj istoriji, revoluciji koja je srušila komunistički režim, iz ugla stanovnika malog mesta u rumunskoj provinciji.
"Nisam hteo da se bavim politikom. Čitav film je zasnovan na mom uverenju da ne postoji jedna jedina istorijsk istina. Zanimalo me je, sem toga, da prikažem malu sredinu i njen odnos prema centru", objašnjava rumunski reditelj.
Specifičan humor koji crpi iz paradoksa nije ostavio ravnodušnim gledaoce sa različitih kulturnih
horizonata na projekciji u okviru kanskog festivala.
Porumboju kaže da je njegov humor "verovatno povezan sa izvesnim osećanjem fatalnosti u životu. Rumuni su na neki način izmislili absurd, ili bar napravili umetnost od njega".
"Kod mene on, medjutim, nije osmišljen. To je nešto što je vezano za mentalitet naroda iz kraja koje prikazujem", kaže Porumboju.
Iako se bavi individualnim pričama, njegov film je fragment iz rumunskog društva i suštinskih promena kroz koje je prošlo, 16 godina posle pada rumunskog diktatora Čaušeskua.
"Rumunija je i dalje rekovalescent. Komunizam nije bilo briga za pojedinca. Ljudski život, u poredjenju s državom, nije imao važnost. Do odredjene mere borim se protiv dogmatskih ideja iz tog vremena, izborom priča kojima se bavim", kaže rumunski sineasta.
Njegovi likovi se medjusbono preispituju da li je ili nije bilo revolucije u njihovom mestu i šta je svako od njih radio u trenutku kada je Čaušesku skinut sa vlasti.
Za strukturu filma - u prvom delu pratimo likove koji će se u drugom delu obresti pred TV kamerom - inspiraciju je našao u filmu "Down by Law" Džima Džarmuša. Kamera je statična, pomalo iskrivljena jer njome u filmu barata neiskusni stažer u TV studiju, poput postupka kojim se služi američki reditelj da bi postigao utisak realističnosti.
U kontradiktornim sećanjima glavnih likova provejava I dah nostalgije za minulom epohom.
"Oni medjutim ne lamentiraju nad epohom komunizma. Revolucija je bila kao renesansa, ali ljudi su videli stvari u stilu crno-belo. Mislili su da ćemo živeti kao u Americi... Američki san je postao njihov glavni cilj", kaže mladi reditelj, koji je 2004. nagradjen za svoj kratki film "Put u grad" u okviru programa Sinefondacija.
Pridruži se MONDO zajednici.