Gradonačelnica Frajamta na Švarcvaldu, Hanelore Rajnbold-Menh, ponosna je na napore koje 4.300 stanovnika tog nemačkog gradića ulažu u proizvodnju obnovive energije i navodi da se u tom mestu godišnje proizvede 13 miliona kilovat-sati, što prevazilazi njihove potrebe.
U tom turističkom i poljoprivrednom mestu udaljenom 25 kilometara severno od Frajburga, jedan zemljoradnik, Valter Šnajder, koristi toplotu sveže pomuzenog mleka da zagreje vodu koju koristi za tuširanje. Njegov sused je tavan pokrio solarnim ćelijama.
Nedaleko odatle, Gerhard Rajnbold pomoću zemnog gasa greje svoju farmu, ali i susede, medju kojima je i lokalni sportski klub. Na brdima iznad tog turističkog mestašca okreću se četiri vetrenjače.
Svaka proizvodi blizu tri miliona kilovat-sati eletrične energije čime obezbedjuje struju za hiljadu domaćinstava.
Nemački gradić već nekoliko godina koristi sve moguće načine da proizvede energiju - solarne ćelije za toplifikaciju, fotovoltažne ploče za proizvodnju struje, iverje za grejanje, vodenice, vetrenjače i podzemne izvore toplote.
Od početka primene novog Zakona o obnovivoj energiji, dva od tri kolovat-sata koja proizvedu vetrenjače mogu se prodati za 18 evro centi po kilovat-satu lokalnom distributeru električne energije, rekla je gradonačelnica novinarima koje je povela u obilazak terena.
Pedeset metara kvadratnih fotovoltažnih ploča, koje je jedan poljoprivrednik postavio na krov svog tavana, za 12 meseci proizveli su 30.000 kilovat-sati koji se po novom zakonu mogu prodati za 53 centa po kilovat-satu.
Za tog zemljoradnika, koji uzgaja žitarice na svojih 38 hektara zemlje, to nije zanemariva novčana dobit. Njegov primer sledili su i drugi, pa danas u Frajamtu ima 75 fotovoltažnih postrojenja, od kojih se dva nalaze na zgradama javnih službi.
Sto pedeset domaćinstava koristi solarne ploče za grejanje vode, a popularnost tog metoda toplifikacije raste zato što nije potrebna nikakva posebna dozvola i zato što se ulaganja brzo isplate.
Valteru Šnajderu solarne ploče, medjutim, nisu potrebne. Njegovih 45 krava svakog dana daju 900 litara mleka, koje po muži ima temperaturu od 32 stepena Celzijusovih, ali je za dalju obradu neophodno da se ohladi na 4 stepena. Razmenom toplote, on greje vodu koju koristi za kupanje i umivanje.
Dve pilane i jedan stolar koriste energiju tamošnje reke, Bretenbaha, uz pomoć turbina i generatora. "Tako uštedim 8.000 evra godišnje", zadovoljan je stolar Fridrih Melert.
Pedesetak domaćinstava greje se na iverje i drugi otpad od seče šuma. Gradić je kupio mašinu posebno za tu svrhu.
"Primer Frajamta pokazuje da se mnogo toga može uraditi sa malo ulaganja i političari taj primer slede", ocenio je Erhard Šulc iz nemačkog saveznog udruženja "Vindenergi" za korišćenje energije vetra.
Savezni ministar za životnu sredinu Zigmar Gabrijel iz SDP-a veruje da predstoji "bum" obnovive energije. Njeno učešće u ukupnoj proizvodnji struje će, kako je nedavno procenio, sa sadašnjih 10 odsto porasti na najmanje 20 odsto do 2020. godine.
(Beta)
U tom turističkom i poljoprivrednom mestu udaljenom 25 kilometara severno od Frajburga, jedan zemljoradnik, Valter Šnajder, koristi toplotu sveže pomuzenog mleka da zagreje vodu koju koristi za tuširanje. Njegov sused je tavan pokrio solarnim ćelijama.
Nedaleko odatle, Gerhard Rajnbold pomoću zemnog gasa greje svoju farmu, ali i susede, medju kojima je i lokalni sportski klub. Na brdima iznad tog turističkog mestašca okreću se četiri vetrenjače.
Svaka proizvodi blizu tri miliona kilovat-sati eletrične energije čime obezbedjuje struju za hiljadu domaćinstava.
Nemački gradić već nekoliko godina koristi sve moguće načine da proizvede energiju - solarne ćelije za toplifikaciju, fotovoltažne ploče za proizvodnju struje, iverje za grejanje, vodenice, vetrenjače i podzemne izvore toplote.
Od početka primene novog Zakona o obnovivoj energiji, dva od tri kolovat-sata koja proizvedu vetrenjače mogu se prodati za 18 evro centi po kilovat-satu lokalnom distributeru električne energije, rekla je gradonačelnica novinarima koje je povela u obilazak terena.
Pedeset metara kvadratnih fotovoltažnih ploča, koje je jedan poljoprivrednik postavio na krov svog tavana, za 12 meseci proizveli su 30.000 kilovat-sati koji se po novom zakonu mogu prodati za 53 centa po kilovat-satu.
Za tog zemljoradnika, koji uzgaja žitarice na svojih 38 hektara zemlje, to nije zanemariva novčana dobit. Njegov primer sledili su i drugi, pa danas u Frajamtu ima 75 fotovoltažnih postrojenja, od kojih se dva nalaze na zgradama javnih službi.
Sto pedeset domaćinstava koristi solarne ploče za grejanje vode, a popularnost tog metoda toplifikacije raste zato što nije potrebna nikakva posebna dozvola i zato što se ulaganja brzo isplate.
Valteru Šnajderu solarne ploče, medjutim, nisu potrebne. Njegovih 45 krava svakog dana daju 900 litara mleka, koje po muži ima temperaturu od 32 stepena Celzijusovih, ali je za dalju obradu neophodno da se ohladi na 4 stepena. Razmenom toplote, on greje vodu koju koristi za kupanje i umivanje.
Dve pilane i jedan stolar koriste energiju tamošnje reke, Bretenbaha, uz pomoć turbina i generatora. "Tako uštedim 8.000 evra godišnje", zadovoljan je stolar Fridrih Melert.
Pedesetak domaćinstava greje se na iverje i drugi otpad od seče šuma. Gradić je kupio mašinu posebno za tu svrhu.
"Primer Frajamta pokazuje da se mnogo toga može uraditi sa malo ulaganja i političari taj primer slede", ocenio je Erhard Šulc iz nemačkog saveznog udruženja "Vindenergi" za korišćenje energije vetra.
Savezni ministar za životnu sredinu Zigmar Gabrijel iz SDP-a veruje da predstoji "bum" obnovive energije. Njeno učešće u ukupnoj proizvodnji struje će, kako je nedavno procenio, sa sadašnjih 10 odsto porasti na najmanje 20 odsto do 2020. godine.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.