U galeriji "Čedomir Krstić" u Pirotu otvorena je nesvakidašnja izložba kovčega, nastalih od 17. pa do početka 20. veka.
U galeriji "Čedomir Krstić" u Pirotu otvorena je nesvakidašnja izložba kovčega, nastalih od 17. pa do početka 20. veka."Nekada je kovčeg bio osnovni deo nameštaja. U njima su se čuvala odela, nakit, dokumenta i druge važne stvari. Kovčezi, nekadašnji statusni simbol mladih udavača, sada su ustupili mesto komodama i ormanima, a u njima se sada čuvaju stvari koje ničemu ne služe", rekla je autor izložbe viši kustos muzeja "Ponišavlje" Saška Velkova.
Kovčeg se najčešće vezuje za ženu pa su tadašnje udavače sa sobom u novi dom, po pravilu, nosile i kovčeg sa svojim stvarima.
U zavisnosti od imovnog stanja porodice mlade, kovčega je bilo raznih - od onih "najprostijih" od drveta sa najmanje ukrasa koji su pravljeni od pruća ili tesanih dasaka do onih otmenih od plemenitog drveta, ukrašenih raznim dragocenostima s duborezima.
U kolekciji muzeja postoji jedan kovčeg koji je ukrašen slonovačom, a pripadao je bogatoj trgovačkoj porodici, istakla je Velkova.
Prema njenim rečima, kovčezi, posebno oni otmeniji, u Pirot su stizali preko trgovačkih karavana koji su ih donosili iz Zapadne Evrope i drugih krajeva, pošto u Pirotu nije bilo ovakvih majstora.
Drugi način na koji su kovčezi dospevali u Pirot su "pirotske snajke" koje su udajom donosile i kovčege sa svojom odećom, nakitom i drugim vrednim stvarima.
Kako je Velkova rekla Tanjugu, najvredniji eksponat od ukupno tridesetak koliko ih poseduje Muzej je kovčeg nadjen u selu Kamik koji su bežeći ostavili Čerkezi koji su pljačkali trgovačke karavane. U njemu su nađeni oružje i odela razbojnika.
Reč je o jednom od ukupno tri ovakva kovčega koliko ih ima u Evropi. Postoje samo još jedan u Plovdivu u Bugarskoj i jedan u Ohridu u Makedoniji.
On potiče iz druge polovine 17. veka i ukrašen je sedefom i slonovačom. Radjen je tehnikom inkrustacije koja podrazumeva tehniku ukrašavanja kojom se skupoceni materijal umeće u prethodno pripremljena udubljenja u drvetu.
I drvo je moralo biti skupoceno, poput orahovog, bademovog, abonosa ili ruže.
Muzej poseduje dva ovakva primerka, manji je korišćen kao kasa za čuvanje novca, a veći za odela.
O tome koliko je kovčeg bio važan sastavni deo života starog Pirota svedoči i podatak da su pirotske ćilimarke svojevremeno napravile posebnu šaru na pirotskim ćilimima koja se zove kuveri (koferi).
Ta šara predstavlja, u stvari, nanizane kovčege koji su tako postali i deo pirotskog ćilima.
Izložba će trajati narednih dvadesetak dana, a priredjena je povodom jubileja - 50 godina od prve postavke muzeja "Ponišavlja".
