Martin je zatvoren u drveni mrtvački sanduk; njegove ruke su lisicama bile vezane za kaiš kojim je bio opasan, a desna ruka dodatno biti vezana lancem za unutrašnjost sanduka.
Poklopac sanduka bio je zatvoren zatvorskom bravom za koju ne postoji ključ.
Sanduk je bio bačen iz aviona. Dva padobranca su ga održavala u ravnoteži držeći ga za ručke sa strane, a pad su usporavali mali padobrani koji se koriste za usporavanje trkačkih automobila i borbenih aviona.
Martin je uspeo da se oslobodi pre no što kovčeg padne do visine od 2.130 metara, za šta je bilo potrebno oko 40 sekundi slobodnog pada. Čak bi i veliki Hari Hudini, čija su nemoguća bekstva legendarna, rekao - bravo!
Ovom ekspertu za bekstva otac je još sa šest godina razbio fascinaciju magijom, objasnivši mu trik s nalivperom koje lebdi u vazduhu. Tu je Martin odlučio da impresionira ljude na ubedljivije načine, pa se posvetio izučavanju umetnosti bežanja.
Prema Martinovim rečima, lokalni šerif ga je sa 13 godina vezivao lisicama i on je uspevao da pobegne. Bekstvima iz nemogućih situacija definitivno se okrenuo sa 11 godina, kada je s lisicama na rukama skočio s splava u jezero.