Blokbasteri iz staračkog doma!

Lepo, lepo što im je neko pružio pažnju. Moja baba pre nego što je umrla bila je u domu koji je pola dom pola bolnica, jer u stanu sa nama nije mogla da živi jer nemamo aparate potrebne, a u bolnici dok je bila medicinska sestra joj je polomila rebro, sve u svemu, baba mi je bolovala od demencije, astme, i problemi sa srcem, i svaki dan, vikend moji su je obilazili,i ako je dom bio udaljen na 80 km od bg, dok ostale bake i deke tamo niko nije obišao već godinama, njihova deca samo uplaćuju, niko im ništa ne donosi niti šalje, većinom kad su moji išli nosili su i drugima, i da vidite ta lica, u isto vreme ponižena i srećna kao deca, užas. A naravno tu su i priće bile kao zunuli ste babu u dom, a nikom nije jasno bilo, da to nismo uradili, ona bi umrla još ranije, u toj domu su joj smirili za par meseci demenciju na minimum, dok u bolnici to nisu mogli nikako, i na kraju je umrla od srca, posle 3 godine.Dok svuda vani je to najnormalnije, da se ide u dom ili neko pošalje tamo na lečenje, čak odma pored te zgrade za bolesne ima i zgrada u dvorištu za zdrave, koji su sami sebi platili, primer bračni parovi, da se neko brine o njima, a oni idu kuda žele.

Slatki su kao secer.