Kragujevčani imaju retku privilegiju da ukoliko žele da se sklone od svakodnevice, vrućine, buke ili politike, mogu da udju u podvodni svet Akvarijuma. Tu ih očekuje preko 300 vrsta biljaka i životinja iz kopnenih voda Balkana, Evrope i tropskih oblasti Amerike, Afrike i Australije.
Kragujevčani imaju retku privilegiju da ukoliko žele da se sklone od svakodnevice, vrućine, buke ili politike, mogu da udju u podvodni svet Akvarijuma. Tu ih očekuje preko 300 vrsta biljaka i životinja iz kopnenih voda Balkana, Evrope i tropskih oblasti Amerike, Afrike i Australije.Vodiči na tom čudesnom putovanju su stručnjaci Prirodno-matematičkog fakulteta - Instituta za biologiju i ekologiju, na kome se i nalazi ovaj podvodni svet smešten u 350 akvarijuma. Najveći od njih ima zapreminu deset hiljada litara vode.
Tvorac ovog podvodnog sveta, profesor Vladica Simić, ističe da svaki akvarijum predstavlja posebnu celinu, kao što je deo u kome su biljke i životinje sa područja Balkana i Evrope ili tropski akvarijum.
Najveći akvarijum je "Amazonski" u kome se nalazi 15 vrsta pirana, ribe koja se na području Balkana može videti samo ovde.
Posetioci mogu da vide i neke posebno retke vrste kao što su ribe dvodihalice koje potiču iz sušnih područja Afrike, Azije i Australije. Poznate su kao "živi fosili", jer su "savremenice"
dinosaurusa i mogu da dišu i pomoću pluća i na škrge.
Tu su i endemske vrste afričkih cihlida, koje su "obojene" živim bojama i prave gnezda za svoje mlade a ima i vrsta koje u ustima čuvaju svoje mladunce.
Riba "nož", riba "slon", "neonke" sa svetlećim prugama na telu, retka riba zlatni karaš koji živi u Vojvodini, samo su neke od vrsta koje privlače pažnju posetilaca.
U posebnom delu smeštene su zmije piton i boa koje se hrane pacovima uzgajanim na samom Institutu.
Svaki akvarijum prati odgovarajući biljni svet koji živi u odredjenoj sredini i zajedno sa njom čini nerazdvojnu celinu.
U okviru Instituta je i reproduktivni centar sa laboratorijom u kome se obavlja reprodukcija različitih vrsta životinja, naročito ugroženih vrsta i tropskih riba.
Simić ističe da na Institutu vode računa da za sve vrste stvore uslove identične njihovim pirodnim sredinama.
Akvarijum "Kragujevac" godišnje vidi preko 30.000 posetilaca, najviše dece i djačkih ekskurzija.
U akvarijumu su angažovana tri saradnika sa fakulteta, biolozi, ekolozi, doktoranti, volonteri a tu su i vojnici koji su se opredelili za civilno služenje vojnog roka.
Uspostavljena je i saradnja sa Evropskom asocijacijom akvarijuma i zooloških vrtova kako bi se razmenom iskustva obezbedio dalji razvoj akvarijuma.
Zahvaljujući dobroj opremi koju Institut poseduje, stvoreni su uslovi za postojanje ovog čudesnog sveta u kome uživa sve veći broj posetilaca iz cele Srbije. Zato je Turistička organizacija Kragujevca u svojoj ponudi dala posebno mesto Akvarijumu gde se organizuju i razna predavanja iz oblasti ekologije i zaštite voda.
(Beta)
