Medju onima koji su u Valjevu konkurisali za stanove za izbeglice i socijalno ugrožene je i penzionisani član Udruženja književnika Srbije (UKS) Stanoje Ćebić, borac za radnička prava i autor knjiga "Kako sam postao vo" i "Kako sam prosio Jovanku Broz".
U lokalnom Komesarijatu za izbeglice agenciji Beta je potvrdjeno da je za stan konkurisao Ćebić (76), koji je posle objavljivanja knjige "Kako sam postao vo", u kojoj opisuje svoj osobenjački život, postao
član UKS 1981. godine na predlog književnika Bore Ćosića.
Nekoliko godina docnije, Ćebić je ponovo bio u žiži javnosti knjigom "Kako sam prosio Jovanku Broz".
"Jovanka mi nikada nije odgovorila", priznao je tada Ćebić, a ideju da prosi Titovu udovicu obrazložio je rečenicom - "On mašinbravar, ja mašinbravar..."
U biografiji ovog neobičnog čoveka iz sela Jovanja, objavljenoj u "Leksikonu pisaca Valjevskog kraja" (2004), piše da je mašinbravarski zanat završio u "Krušiku" 1949. godine, prvo zaposlenje dobio u Čačku, i da je zbog sukoba sa poslovodjom prebačen u Kasapoviće kod Travnika (BiH).
Ćebić je bio zaposlen u 139 jugoslovenskih i 15 inostranih preduzeća. Pet puta je otpuštan sa posla, a 175 puta je samovoljno napuštao preduzeća u kojima je radio, protestujući zbog lošeg stanja radničkih prava.
Bio je hapšen 90 puta zbog skitnje i beskućništva i ilegalnog prelaska državnih granica. Kaže da ga je policija privodila 500 puta, a legitimisala oko 6.000 puta. Zbog poglavlja "San letnje noći"
u knjizi "Kako sam postao vo", u Valjevu je hapšen i dva puta kažnjavan zatvorom.
Proputovao je više evropskih zemalja "bez dinara i bez pasoša", proterivan je 22 puta iz šest evropskih država, a izrečena mu je zabrana ulaska u Nemačku do 2065. godine.
Bio je svojevremeno 15 dana u braku sa "jednom ženom iz Gornjeg Matejevca kod Niša", posle toga se nije ženio. Bio je i padobranac, tri godine vojnog roka služio je u Nišu i Kruševcu.
Filmski reditelji Jovan Jovanović i Mika Milošević su 1973. godine u produkciji "Dunav filma", o Ćebiću snimili dokumentarac "Kolt 15 GAP", za koji su nagradjeni Zlatnom medaljom Beograda.
Poznato je da je Ćebić u Beogradu dva puta dobijao stan, ali ih je ustupao drugima ili prodavao.
Konkurs za izbegličke i sirotinjske stanove u Valjevu, na koji se prijavio Ćebić, još nije okončan, pa on najčešće boravi u adaptiranim koševima za kukuruz nekadašnjeg "Poljoploda" u prigradskom naselju Donja Grabovica.
U tim koševima je nekoliko godina bio kolektivni centar za izbeglice iz Hrvatske posle akcija Hrvatske vojske (HVO) "Oluja" i "Bljesak" 1995. godine.
Ćebić kaže da je trenutni smeštaj ispod njegovog nivoa.
(Beta)
U lokalnom Komesarijatu za izbeglice agenciji Beta je potvrdjeno da je za stan konkurisao Ćebić (76), koji je posle objavljivanja knjige "Kako sam postao vo", u kojoj opisuje svoj osobenjački život, postao
član UKS 1981. godine na predlog književnika Bore Ćosića.
Nekoliko godina docnije, Ćebić je ponovo bio u žiži javnosti knjigom "Kako sam prosio Jovanku Broz".
"Jovanka mi nikada nije odgovorila", priznao je tada Ćebić, a ideju da prosi Titovu udovicu obrazložio je rečenicom - "On mašinbravar, ja mašinbravar..."
U biografiji ovog neobičnog čoveka iz sela Jovanja, objavljenoj u "Leksikonu pisaca Valjevskog kraja" (2004), piše da je mašinbravarski zanat završio u "Krušiku" 1949. godine, prvo zaposlenje dobio u Čačku, i da je zbog sukoba sa poslovodjom prebačen u Kasapoviće kod Travnika (BiH).
Ćebić je bio zaposlen u 139 jugoslovenskih i 15 inostranih preduzeća. Pet puta je otpuštan sa posla, a 175 puta je samovoljno napuštao preduzeća u kojima je radio, protestujući zbog lošeg stanja radničkih prava.
Bio je hapšen 90 puta zbog skitnje i beskućništva i ilegalnog prelaska državnih granica. Kaže da ga je policija privodila 500 puta, a legitimisala oko 6.000 puta. Zbog poglavlja "San letnje noći"
u knjizi "Kako sam postao vo", u Valjevu je hapšen i dva puta kažnjavan zatvorom.
Proputovao je više evropskih zemalja "bez dinara i bez pasoša", proterivan je 22 puta iz šest evropskih država, a izrečena mu je zabrana ulaska u Nemačku do 2065. godine.
Bio je svojevremeno 15 dana u braku sa "jednom ženom iz Gornjeg Matejevca kod Niša", posle toga se nije ženio. Bio je i padobranac, tri godine vojnog roka služio je u Nišu i Kruševcu.
Filmski reditelji Jovan Jovanović i Mika Milošević su 1973. godine u produkciji "Dunav filma", o Ćebiću snimili dokumentarac "Kolt 15 GAP", za koji su nagradjeni Zlatnom medaljom Beograda.
Poznato je da je Ćebić u Beogradu dva puta dobijao stan, ali ih je ustupao drugima ili prodavao.
Konkurs za izbegličke i sirotinjske stanove u Valjevu, na koji se prijavio Ćebić, još nije okončan, pa on najčešće boravi u adaptiranim koševima za kukuruz nekadašnjeg "Poljoploda" u prigradskom naselju Donja Grabovica.
U tim koševima je nekoliko godina bio kolektivni centar za izbeglice iz Hrvatske posle akcija Hrvatske vojske (HVO) "Oluja" i "Bljesak" 1995. godine.
Ćebić kaže da je trenutni smeštaj ispod njegovog nivoa.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.