Greške u pisanju najčešće nisu zanimljive, retko mogu biti opasne, medjutim... Lingvista i leksikograf prof. dr Ivan Klajn objavio je nedavno knjigu pod nazivom "I filozofi su ludi" pokazavši da gre[ke u pisanju mogu biti veoma smešne i zabavne.
"Slovna greška u naslovu knjige zbog koje je reč 'ljudi' postala 'ludi' s potpuno drugačijim značenjem, ukazuje kako je nastala ova mala antologija šaljivih grešaka", rekao je autor u razgovoru za Tanjug.
"Greške u pisanju su tako česte da se s pravom kaže 'Ko piše, taj i greši' i da stari Latini nisu slučajno izmislili izraz 'lapsus calami' (greška pera), mada ne greši pero, nego čovek", kaže Klajn.
S otkrićem štampe, znatno su se povećale i mogućnosti za grešku i, mada o tome nema podataka, Klajn bi se kladio da štamparskih grešaka ima i u Gutenbergovoj "Bibliji" iz 1450. godine.
Grešili su novinari pri kucanju teksta, previde pravili korektori i urednici, slagači slova u štampariji, a od pronalaska kompjutera, usled lakoće kucanja, još više se greši.
"Većina tih grešaka, u stvari nije zanimljiva, jer samo izobliče reč ne dajući joj nikakvo novo značenje, ali su zabeležene i greške s dramatičnim posledicama", kazao je Klajn.
Slučajne "greške u govoru" (lapsus linguae) noćna su mora svakog spikera, podsetio je Klajn i naveo kako je jedna koleginica s Radio Beograda u emisiji vesti pročitala da je "drug Tito vodio beskorisnu" umesto beskompromisnu borbu!
Urednici najviše vode računa upravo o tome da im ne promakne politička greška zbog koje mogu da izgube mesto, a posebno su osetljivi kada nastane uvreda popute ove: "Za samo šest godina otkako je upravnik muzeja, uspeo je da stvori zbrku kojoj nema ravne u Evropi", umesto zbirku, jer lako mogu da se nadju na sudu, objasnio je Klajn.
Namerne greške su, medjutim, omiljeno orudje humorista, naglasio je on, pa je tako nekadašnji festival jugoslovenske pesme u Opatiji, zbog jednoličnih i uspavljujućih melodija u "Ošisanom ježu" dobio naziv "festival u apatiji", a humorista Voja Žanetić je u jednom listu pisao rubriku "Sve je stanje sem pitanja" gde su namernim greškama zamaskirane dve reči koje nisu za štampu.
Postoje, medjutim, i takve greške zbog kojih nastaje nova reč koja je u datom kontekstu besmislena, ali često smešna i zabavna.
Klajn je ispričao da mu je palo na um da od takvih grešaka načini enigmatsku igru za čitaoce, pa je počeo da ih smišlja i objavljuje pre više od 20 godina u "Politikinom zabavniku".
(Tanjug)
"Slovna greška u naslovu knjige zbog koje je reč 'ljudi' postala 'ludi' s potpuno drugačijim značenjem, ukazuje kako je nastala ova mala antologija šaljivih grešaka", rekao je autor u razgovoru za Tanjug.
"Greške u pisanju su tako česte da se s pravom kaže 'Ko piše, taj i greši' i da stari Latini nisu slučajno izmislili izraz 'lapsus calami' (greška pera), mada ne greši pero, nego čovek", kaže Klajn.
S otkrićem štampe, znatno su se povećale i mogućnosti za grešku i, mada o tome nema podataka, Klajn bi se kladio da štamparskih grešaka ima i u Gutenbergovoj "Bibliji" iz 1450. godine.
Grešili su novinari pri kucanju teksta, previde pravili korektori i urednici, slagači slova u štampariji, a od pronalaska kompjutera, usled lakoće kucanja, još više se greši.
"Većina tih grešaka, u stvari nije zanimljiva, jer samo izobliče reč ne dajući joj nikakvo novo značenje, ali su zabeležene i greške s dramatičnim posledicama", kazao je Klajn.
Slučajne "greške u govoru" (lapsus linguae) noćna su mora svakog spikera, podsetio je Klajn i naveo kako je jedna koleginica s Radio Beograda u emisiji vesti pročitala da je "drug Tito vodio beskorisnu" umesto beskompromisnu borbu!
Urednici najviše vode računa upravo o tome da im ne promakne politička greška zbog koje mogu da izgube mesto, a posebno su osetljivi kada nastane uvreda popute ove: "Za samo šest godina otkako je upravnik muzeja, uspeo je da stvori zbrku kojoj nema ravne u Evropi", umesto zbirku, jer lako mogu da se nadju na sudu, objasnio je Klajn.
Namerne greške su, medjutim, omiljeno orudje humorista, naglasio je on, pa je tako nekadašnji festival jugoslovenske pesme u Opatiji, zbog jednoličnih i uspavljujućih melodija u "Ošisanom ježu" dobio naziv "festival u apatiji", a humorista Voja Žanetić je u jednom listu pisao rubriku "Sve je stanje sem pitanja" gde su namernim greškama zamaskirane dve reči koje nisu za štampu.
Postoje, medjutim, i takve greške zbog kojih nastaje nova reč koja je u datom kontekstu besmislena, ali često smešna i zabavna.
Klajn je ispričao da mu je palo na um da od takvih grešaka načini enigmatsku igru za čitaoce, pa je počeo da ih smišlja i objavljuje pre više od 20 godina u "Politikinom zabavniku".
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.