Evropska noć slepih miševa, 11. po redu, održana je u sredu uveče na Kalemegdanu u Prirodnjačkog muzeja. Bila je to prilika da se čuju novosti iz srpske "slepomišologije", da se vide iz neposredne blizine pravi, živi slepi miševi, da se iz prve ruke dobiju informacije koliko su "jedini leteći sisari" stvarno opasni i koliko je realna opasnost da ljudima prenesu besnilo.
U sitne sate, koji i jesu vreme slepih miševa, u galeriji Prirodnjačkog muzeja su se okupili radoznalci bez obzira na godine - posetioci od šest godina, mladi roditelji koji su došli sa bebama u kolicima, djaci, studenti, vremešni dame i gospoda.
Na zidovima galerije bile su izložne najbolje slike na temu "letećih miševa" koje su naslikali polaznici art studija "Mali Monmartr", a posetioci su strpljivo, od 20 do 22 sata, pratili program koji je osmislio organizator večeri magistar Milan Paunović, "slepomišolog", po obrazovanju biologteriolog, a po zvanju viši kustos i načelnik sektora zaštite u Prirodnjačkom muzeju.
Njegov gost je bio magistar doktor Nenad Vranješ, načelnik sektora za besnilo u Pasterovom institutu u Novom Sadu koji je govorio o besnilu kod slepih miševa.
"Ovo je peti put da se srpski Prirodnjački muzej uključuje u obeležavanje Evropske noći slepih miševa, koja se u Evropi održava već 11 godina, na predlog organizacije 'Eurobets', nastale sa ciljem da brine o sprovodjenju Sporazuma o očuvanju ervopske populacije slepih miševa", rekla je za Tanjug Mila Karas biolog i šef pedagoško-propagandne službe muzeja.
Ovom sporazumu, koji je deo Konvencije o zaštiti migratornih vrsta, do sada je pristupilo 28 evropskih zemalja i cilj mu je da edukuje javnost o ugroženosti populacije slepih miševa i tome koliko su korisni jer tamane razne štetne insekte, kao i da se bore protiv svih vidova predrasuda kada su u pitanju ove veoma pitome životinje.U Srbiji ima oko 30 vrsta slepih miševa, a u svetu je, do 2001. godine, registrovana 1.001 vrsta i stalno se otkrivaju nove. Oni mogu da prenesu besnilo ako ujedu čoveka, ali kod nas nije zabeležen slučaj besnila kod slepih miševa od 1954. godine, dok se u Evropi, uglavnom na severu, registruje do 30 slučajeva godišnje. Lekarski savet je da se rana dobro ispere pod mlazom vode (10-15 minuta) i zatim ode lekaru po vakcinu koja je potpuno efikasna.
Za one koji se "motaju" na mestima gde ih ima više (pećine, tavani, mračna mesta u šumi) preporuka je da se preventivno vakcinišu.
Posetioci Galerije Prirodnjačkog muzeja imaju priliku da do 16. septembra razgledaju izložbu slika i prate projekciju slajdova, svakoga dana od 10 do 21 sat. Ulaz je besplatan.
(MONDO)
U sitne sate, koji i jesu vreme slepih miševa, u galeriji Prirodnjačkog muzeja su se okupili radoznalci bez obzira na godine - posetioci od šest godina, mladi roditelji koji su došli sa bebama u kolicima, djaci, studenti, vremešni dame i gospoda.
Na zidovima galerije bile su izložne najbolje slike na temu "letećih miševa" koje su naslikali polaznici art studija "Mali Monmartr", a posetioci su strpljivo, od 20 do 22 sata, pratili program koji je osmislio organizator večeri magistar Milan Paunović, "slepomišolog", po obrazovanju biologteriolog, a po zvanju viši kustos i načelnik sektora zaštite u Prirodnjačkom muzeju.
Njegov gost je bio magistar doktor Nenad Vranješ, načelnik sektora za besnilo u Pasterovom institutu u Novom Sadu koji je govorio o besnilu kod slepih miševa.
"Ovo je peti put da se srpski Prirodnjački muzej uključuje u obeležavanje Evropske noći slepih miševa, koja se u Evropi održava već 11 godina, na predlog organizacije 'Eurobets', nastale sa ciljem da brine o sprovodjenju Sporazuma o očuvanju ervopske populacije slepih miševa", rekla je za Tanjug Mila Karas biolog i šef pedagoško-propagandne službe muzeja.
Ovom sporazumu, koji je deo Konvencije o zaštiti migratornih vrsta, do sada je pristupilo 28 evropskih zemalja i cilj mu je da edukuje javnost o ugroženosti populacije slepih miševa i tome koliko su korisni jer tamane razne štetne insekte, kao i da se bore protiv svih vidova predrasuda kada su u pitanju ove veoma pitome životinje.U Srbiji ima oko 30 vrsta slepih miševa, a u svetu je, do 2001. godine, registrovana 1.001 vrsta i stalno se otkrivaju nove. Oni mogu da prenesu besnilo ako ujedu čoveka, ali kod nas nije zabeležen slučaj besnila kod slepih miševa od 1954. godine, dok se u Evropi, uglavnom na severu, registruje do 30 slučajeva godišnje. Lekarski savet je da se rana dobro ispere pod mlazom vode (10-15 minuta) i zatim ode lekaru po vakcinu koja je potpuno efikasna.
Za one koji se "motaju" na mestima gde ih ima više (pećine, tavani, mračna mesta u šumi) preporuka je da se preventivno vakcinišu.
Posetioci Galerije Prirodnjačkog muzeja imaju priliku da do 16. septembra razgledaju izložbu slika i prate projekciju slajdova, svakoga dana od 10 do 21 sat. Ulaz je besplatan.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.